Soja za zdravu ishranu

Soja je poreklom iz Mandžurije i u ishrani čoveka koristi se već blizu 5000 godina. U Evropi se soja prvi put pojavljuje 1740. godine u Botaničkoj bašti u Parizu. Kod nas se za soju zna od 1910. godine. a kao ratarska kultura gajila se na manjim površinama od 1924. godine.


Zrno soje sadrži 36 do 40 procenata proteina, 15 do 23 % ulja, blizu 34 % ugljenih hidrata, 3 do 6 % mineralnih materija i znatan broj vitamina. Stručnjaci soju svrstavaju u tzv. funkcionalnu hranu, tj. hranu koja leči. Soja sadrži malo kalorija, ali dosta korisnih sastojaka potrebni ljudskom organizmu.

Koje bolesti bi mogle da se ublaže ili izbegnu kada bi na našoj trpezi soja bila redovna namirnica?


Prvo bi se smanjile bolesti organa krvotoka i srca, znaci sve kardiovaskularne bolesti. Takode, smanjio bi se procenat gojaznosti, koja za sobom povlaci potpuni poremecaj metabolizma. A podsecam gojaznih je sve više, svaka cetvrta osoba ima visak kilograma, a kod dece je to još izraženije, jer ne možemo da se lišimo pogubne, nakaradne izreke da je debelo dete zdravo dete.  

Soja deluje na organizam kao antioksidant i slično kao hormom estrogen.

Korišćenje soje


Soja se preporučuje kao zamena za meso, a ne sadrži holesterol. Soja i proizvodi od soje dostupni su tokom cele godine na tržištu, a može se kupovati sušena (zrnca) ili u konzervama.

Od soje se prave razne namirnice kao što su: sojino brašno, sojine pahuljice, sojine ljuspice, sojini komadići, sojin sir (tofu), sojino mleko, sojino ulje… Interesantno je da se proizvode namirnice od soje različitih ukusa (pileće, teleće, svinjsko meso…).

Način delovanja i upotreba


Soja je pogodna za ishranu zbog relativno malo kalorija koje sadrži, a u sebi ima biljnih vlakana i drugih korisnih supstanci. Povoljno je to što soja može zameniti namirnice životinjskog porekla kao što su meso i mleko.

Preporučuje se umereno korišćenje soje u ishrani, dva do tri puta nedeljno, dok svakodnevna upotreba soje može više štetiti organizmu nego koristiti.

Soja i njeni proizvodi mogu se koristiti samostalno u ishrani, ili u kombinaciji sa drugim žitaricama i povrćem i sa raznim sosevima i prelivima. Soja se može i kombinovati sa mesom i mesnim prerađevinama u manjoj meri, jer onda prestaje biti dijetalna hrana.

Kontraveze i upozorenja


U svetu se dosta govori o genetski modifikovanoj soji koja se može naći na tržištu i za koju mnogi smatraju da pored korisnih sastojaka u sebi sadrži i „sumnjive“ supstance. U mnogim zemljama se genetski modifikovana soja na preporučuje za ljudsku ishranu.

Stručnjaci savetuju da se bebama ne daje sojino mleko umesto majčinog mleka. Nutricionisti savetuju da je za zdravlje bolje koristiti fermentisanu soju, ali takođe preporučuju da se sa sojom u ishrani ne preteruje (ne jesti svakodnevno i ne u velikim količinama).

Određene osobe su alergične na soju, tako da organizam na nju burno reaguje „kao da je štetna po njega“. Smatra se da je oko 5% ljudske populacije alergično na soju. Tipični simptomi alergije na soju i proizvode na bazi soje su akne, rinitis, astma, dermatitis, bronhospazam, čir, kolitis, dijareja, ekcem, groznica, svrab, laringalni edem, letargija, koprivnjača, povraćanje…

Neka istraživanja govore da soja relativno nepovoljno utiče na plodnost muškaraca i da ne smanjuje toliko „loš holesterol“ koliko se ranije smatralo.

Soja se koristi i u industriji, za proizvodnju: aditiva, gume, lakova, lepkova, biodizela i nekih farmaceutskih proizvoda.