Snižena cena ulja
Cena suncokretovog ulja, posle gotovo godinu dana konstantnog rasta, polako „klizi“ nadole. U zavisnosti od dobavljača, ulje je na tržištu jeftinije od šest do 12 odsto, pa za litar sada najčešće treba platiti do 145 dinara, mada je, donedavno, gornja cena iznosila 152.
Čak i analitičarima ova vest deluje neobično, jer je, u prethodnom periodu, i zvanična statistika beležila da je među potrošačkim cenama iz grupe „hrane i pića“, najveći rast upravo imalo „ulje i masti“ – 51 odsto na međugodišnjem nivou.
Pre godinu dana litar zejtina mogao je da se kupi za nešto više od 98 dinara. Sada ulje iz „Dijamanta“, „Vitala“, „Sunca“ i „Cvet Banata“ ima raspon cena od 134 do 145 dinara za litar. Na akcijskim popustima neka ulja poslednjih dana mogu da se kupe i za po 128 dinara.
Uljari, već tradicionalno, o cenama ulja ne žele javno da govore, a na pitanje zašto je ta namirnica toliko poskupela od prošlog leta, kažu da je to bilo neizbežno.
– Sirovina je bila glavni razlog, a tu su i uvećani troškovi proizvodnje i transporta zbog skoka cena nafte i struje – pravdaju se uljari.
Prometnici kažu da su srpski potrošači navikli da koriste ulje u velikim količinama, ali ima i onih koji su se zbog besparice i poskupljenja okrenuli alternativi. Jedan broj potrošača redovno kupuje mast i koristi je kao zamenu jer je znatno jeftinija. Kilogram masti košta od 85 do 110 dinara u zavisnosti od pakovanja.
Za domaće potrebe Srbija ima dovoljno ulja, kao i za izvoz, jer suncokret je zasejan na oko 150.000 hektara. Sa prosečnim rodom od oko dve tone po hektaru, koliko se očekuje, trebalo bi da ima dovoljno sirovina za naše potrebe, ali i za plasman na inostrano tržište. Tako, prošlogodišnja nestašica zejtina, bar iz ugla poljoprivrednika, ne bi trebalo da se ponovi.
Potrošnja
Po potrošnji zejtina smo jedan od lidera u Evropi, sa prosečnih 11,3 litra godišnje po glavi stanovnika. A, od toga, čak 98,7 odsto ulja koje se proda u Srbiji je suncokretovo, dok svega nešto više od jednog procenta zauzimaju sve druge vrste.
