Mala doplata za bolje zdravlje

Dobrovoljno zdravstveno osiguranje u Srbiji trenutno ima tek oko 20.000 građana. Iako u razvijenijim zemljama ljudi sve više uzimaju dodatne polise, jer lečenje zbog uvođenja savremenih tehnologija i novih lekova stalno poskupljuje, kod nas dobrovoljno zdravstveno osiguranje, zasad, uplaćuju uglavnom firme. Naravno, one dobrostojeće, koje mogu da finansiraju socijalne programe za svoje zaposlene.
 
Privatno zdravstveno osiguranje u Srbiji imaju „Delta đenerali“ i „Viner“, a polise kao neku vrstu pretplate na specijalističke preglede nudi i „Dunav“. Očekuje se da će na jesen i „Unika“ da izađe na tržište sa privatnim zdravstvenim paketima osiguranja.

Kolektivne polise su jeftinije od individualnih. Trenutno najjeftiniji paket, koji uključuje nekoliko specijalističkih pregleda godišnje, košta 507 dinara mesečno. Najskuplji je 150 evra i pokriva troškove i vanbolničkog i bolničkog lečenja do sume od 100.000 evra.

– Dobrovoljno zdravstveno osiguranje ne može da bude zamena za obavezno, nego samo dopuna, kaže Svetlana Vukajlović, bivši direktor Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, sada direktor Doma zdravlja „Jedro“, koji je osnovala kompanija „Delta đenerali“.

– Obavezno zdravstveno osiguranje i sistem solidarnosti u trošenju tog fonda uvek će morati da postoje, jer bi u suprotnom najugroženije stanovništvo ostalo bez medicinske pomoći. A dopunskim paketima se, zapravo, obezbeđuje veća dostupnost zdravstvene zaštite, u smislu brže dijagnostike i većeg komfora.

U „Delta đeneraliju“, recimo, najčešće se uzima kolektivno osiguranje i polisa koja, po zaposlenom, mesečno košta 20 evra (individualno 35 evra). To obezbeđuje pokriće troškova lečenja do 2.500 evra godišnje.

– Realno, sa tom sumom ne može da se plati ozbiljnija intervencija, ali mogu pregledi i lekovi ,objašnjava Vukajlovićeva. Ako je neophodna operacija, osiguranik može na zahvat preko zdravstvene knjižice, o trošku obaveznog osiguranja, a da privatnu polisu iskoristi za plaćanje komfornijeg smeštaja u bolnici.

„Logika“ obaveznog osiguranja je da pokrije skup lek, a računa se da jeftin svako može i sam da plati. Zbog toga se u čitavom svetu sve veći teret lečenja prebacuje na osiguranike, koji su, onda, prinuđeni da plaćaju privatne polise, jer je to, ipak, jeftinije od plaćanja pregleda i lekova pojedinačno. Jedina razlika je što se na Zapadu na premije dopunskog osiguranja ne plaćaju doprinosi i porezi.


SIVA ZONA
U Srbiji, međutim, ne postoje precizni podaci o privatnoj potrošnji za zdravstvo. Prema proceni Nacionalnog zdravstvenog računa, ona iznosi oko 30 odsto, a prema proceni Zavoda za statistiku i više. Dobar deo ovih sredstava je u sivoj zoni.