Kako pripremiti dete za brata/sestru?

Dete, a posebno ako je prvo, za roditelje znači ulazak u novu fazu porodičnog života. Deca uvek znače promene koje sa sobom nose zadovoljstva ali i nove zahteve, zadatke, odgovornosti. Ukoliko vam dete koje očekujete nije prvo, postavlja se dodatno pitanje, kada i kako reći drugoj deci da čekate bebu.
 
Saopštavanje detetu zavisi od same situacije, procenjene njegove zrelosti, stavova roditelja i samog toka trudnoće. Stalno imajte na umu da sa decom, uvek treba biti iskren i uz to govoriti/pokazivati mu/joj da ga/je volite, jer će nova situacija nužno izazvati strepnju deteta.
 
Deci mlađoj od 5 godina dovoljno je saopštiti 2 meseca pre rođenja bebe. Tada trudnoća postaje vidljiva, približava se porođaj i detetu ostaje dovoljno vremena da stvori sliku o nekom predstojećem periodu. Nije preporučljivo ni da vremenski razmak do porođaja bude dug, jer čekanje može dodatno da uznemiri dete.
 
Deca već oko pete godine počinju da se raspituju o tome kako dolaze na svet, što se na tom putu dešava između mame i tate, a počinju i da se interesuju za seksualnost, istražuju, postavljaju pitanja… Tada razvijaju pojam o vremenu i produžava se period budućnosti koju mogu da „predvide“. Trudnoća može biti dobar povod za razgovor sa detetom o tome kako se dolazi na svet i o seksualnosti. Važno je i da oba roditeilja budu prisutna, kako bi bili jedno drugom podrška, jer je u paru lakše odgovorati na pitanja koja mogu da izazivaju nelagodu. Važno je da dete dobije odgovore na sva postavljena pitanja.
 
Što ukoliko dete postavi pitanje?
 
Postoje situacije i kada deca prva postave pitanje majki kao npr. „Zašto si se udebljala?“ ili traže da dobiju brata ili sestru. Tada je, bez obzira na uzrast, potrebno odmah deci reći da je majka trudna, što znači da očekuju brata ili sestru. Nikako se ne sme zaobići ova tema jer je pitanje uvek znak da je dete primetilo razliku i da ga nešto uznemirava, zato ga treba umiriti odgovorom.
 
Kako reći?


Jednostavno! Roditelji najčešće strahuju od pojašnjenja na tu temu, što se može povezati sa njihovim iskustvom u vlastitoj porodici i odnosima u njoj. Deca intuitivno osećaju i prepoznaju osećanja roditelja, dileme, brige i napetost, što najčešće povezuju sa sobom – da nisu dovoljno dobri, da su ih oni naljutili ili uznemirili. Sve to kasnije može izazvati neadekvatno ponašanje prema novorđenom detetu i roditeljima.
 
Zato, da bi na adekvatan način pripremili vaše dete za novu bebu u porodici:
 

budite iskreni;
razgovarajte na razumljiv i zanimljiv način;
ohrabrite ga/ju da postalja pitanja, da slobodno iznese svoja očekivanja, brige, dileme,  strahove. Umirite ih odgovorom;
pitajte što on/ona misli da će dolazak bebe promeniti u njihovom životu;
radujte se zajedno;
radite stvari zajedno, šetajte, igrajte se;
uključite dete u kupovinu stvari za bebu, biranje imena;
stalno pokazujete da ga/ju volite i da tu ljubav ne može ništa da umanji;
gledajte slike kada je on/ona bio/la beba, pričajte o tom iskustvu, što je to za vas značilo;
imajte na umu da iskreno objašnjenje deca razumiju;
objasnite da će vreme provedeno sa njim/njom biti drugačije raspoređeno, što će mama da radi, a što tata;
predvidite na koji način će on/ona moći da se igra i učestvuje u njezi bebe (npr. da pjeva, priča sa bebom, mazi je..).

Nikako nemojte:
 

izbjegavati da odgovorite na postavljena pitanja deteta;
koristiti dolazak nove bebe za usmeravanje ponašanja deteta, manipulisanjem ljubavlju;
insistirati samo na tome što bi voleo/la da dobije brata ili sestru;
dozvoljavati drugima (prijateljima, baki/dedi) da zastrašuju dete na račun dolaska nove bebe (npr. „Kada ti se rodi brat/sestra nećeš više biti glavni/a ljubimac/mica ili „Mama i tata će  više vojeti novu bebu“); 
ucenjivati dete dolaskom nove bebe;
potencirati to da je on/ona sada veliki/a;
podrazumevati da dete sve razumije i da ne treba da mu objasnite;
obećavati nešto što unapred znate da nećete moći ostvariti (npr. kada se rodi beba ništa se neće promeniti – a znate da hoće!).

 
Ukoliko imate više dece, potrebno je reći svima zajedno, na nekom porodičnom okupljanaju. Uz vaše usmeravanje, deca mogu biti jedno drugom podrška, kada se desi promena odnosno dođe nova beba u porodicu.
 
Ponašanja koja mogu uznemiriti:
 
Svakom detetu je potreban period adaptacije na novonastalu situaciju. Postoje razni mehanizmi adaptacije, pa se detetu može desiti da počne da se ponaša potpuno drugačije nego do tada, ali i da se vrati na ponašanja koja je ranije već prevazišlo (sisa prst, traži flašicu ili sisu, nekontrolisano mokri…). Važno je da razumete da su to prolazne pojave i da od ponašnja roditelja zavisi njihova dužina. Sva ova ponašnja su apel za pažnju roditelja. Ukoliko vas ta ponašnja dodatno uznemiravaju i ne znate kako da postupite sa detetom, slobodno se obratite psihologu.
 
Jedno od takvih neadekvatnih ponašnja je i agresivnost prema novom članu porodice, što roditelje treba da navede da shvate da je njihovo starije dete još uvek dete i da želi pažnju. U takvim situacijama roditelji najčešće reaguju impulsivno i viču, pri čemu samo potkrepljuju verovanje djeteta da nije dovoljno važno i voljeno. Potrebno je da razgovarate sa detetom, da mu posvetite pažnju, postavite jasne granice ponašanja. Dete treba da zna što sme da radi, a šta ne, a uloga roditelja je da ga nauče i na koji način može da se igra sa mlađim bratom/sestrom. Posvetite kvalitetno vreme starijem detetu – u početku otac može da preuzme ovu ulogu.
 
Noćno i dnevno nekontrolisano mokrenje je nešto zbog čega ne treba paničiti, niti dete  kažnjavati, rugati mu se i potcenjivati ga. Potrebno je razgovarati sa njim o tome, ukazati mu/joj da je to znak da bi ponovo želelo da bude beba, da na njega drugi paze. Roditelji treba da pitaju dete što bi ono volelo da urade. Ukoliko problem traje, i roditelji ne znaju na koji način da izađetu na kraj sa tim, trebalo bi da konsultuju psihologa.
 
Tražanje deteta da sisa, iako je odavno prestalo (flašicu, sisu) je još jedna vrsta reakcije na dolazak bebe. Predstavlja potrebu za bliskošću sa majkom. Roditelji bi trebalo da preusmere pažnju deteta na neku za koju znaju da mu je prijatna i da zajedno uživaju, igraju se i družite.
 
Privlačenje pažnje neadekvatnim ponašanjem, apel je deteta direktno upućen roditeljima, da mu se posvete. Manifestovano ponašanje ukazuje da dete pažnju samo dobija kada nešto ne uradi kako treba. Zato, pokažite i kažite detetu da ga volite, da je ono dobro, ali ne i neko određeno ponašnje. Ukažetu mu i pohvalite ponašnja i postignuća koja je ostvario/la, razgovarate sa njim/njom, igrajte se sa njim/njom.