Ugroženi penzioni fondovi u SAD
Troškovi penzija i medicinskih usluga za penzionisane su u naglom porastu u Sjedinjenim Američkim Državama, pa se mnogi Amerikanci brinu da neće imati dovoljno novca da udobno žive kad budu suviše stari da bi mogli da rade.
Većina penzionisanih Amerikanaca dobija primanja od Agencije za socijalno osiguranje, vladinog programa koji je ključni izvor prihoda za građane starije od 65 godina. Međutim, sve veći troškovi tog programa navode Kongres da razmotri smanjenje beneficija, veće poreske stope ili pomeri starosnu dob za penzionisanje, javlja Glas Amerike.
Finansijski problemi socijalnog osiguranja potiču od velikog talasa penzionisanja takozvanih „bejbi bumera“, generacije rođene posle Drugog svetskog rata, koja je rasla 1950-ih i 1960-ih godina prošlog veka.
Problem je što su „bumeri“ čitav život plaćali porez kako bi izdržavali prethodne generacije penzionera, dok sada ima manje Amerikanaca koji rade da bi finansirali isti nivo beneficija za „bumere“.
Troje zaposlenih plaćaju porez kako bi izdržavali jednog primaoca socijalne pomoći. Do 2030. taj odnos će biti svega dva zaposlena na svakog penzionera. Džin Setfand, visoka zvaničnica Američkog udruženja penzionera (AARP), kaže da je za mnoge Socijalno staranje tako kritično da promene moraju biti brižljivo uvedene.
„Sve ostalo je u suštini smanjeno do tačke da praktično ništa nije ostalo, ili da ima jedva dovoljno. Stoga, ako vlada ne podrži sistem poput Socijalnog staranja, Bog zna šta će se desiti sa penzionerima“, kaže Setfandova.
Samo neznatan deo poslodavaca plaća penzije svojim penzionisanim radnicima kao dopunu primanjima socijalnog osiguranja. Umesto toga, mnogi poslodavci nude programe štednje pod oznakom 401-K. Radnici ulažu deo plate na račun zaštićen od oporezivanja i pomažu se isplatama sa tog računa nakon penzionisanja. Poslodavci navode da su planovi 401-K manje skupi od tradicionalnih penzija. Kako bi podstakli učešće radnika u ovim programima poslodavci često daju i sopstveni doprinos u visini uplata zaposlenih.
Nove ankete u SAD i drugim zemljama sada pokazuju da veliki broj ljudi malo zna o investiranju. Anamarila Lusardi sa katedre za biznis na Džordž Vašington univerzitetu sprovela je dve studije o tome.
„Problem je što se previše odgovornosti prebacuje na radnike kako bi se obezbedilo da dovoljno štede za penziju, a istovremeno oni nisu potkovani znanjem niti raspolažu mehanizmima potrebnim za donošenje odluka vezanih za penziju“, objašnjava Lusardi.
Ona dodaje da, ako penzioneri žele da njihov plan za penziju funkcioniše, oni moraju da razumiju finansijske koncepte poput akumulacije interesa, inflacije i rizika od ulaganja u različite fondove.
„Dobro je što živimo duže, ali šta ste radili sa sobom poslednjih 30 godina“, pita se penzioner Rej Grin.
Polaznik kursa o finansijama, Rej Grin, ističe da je efikasno rukovođenje penzionim fondovima važnije nego ikada ranije, jer bolja zdravstvena njega pomaže ljudima da žive duže, ali i podiže troškove života penzionera.
