U Srbiji najveće regionalne razlike
Sve zemlje bivše SFRJ imaju veliki problem sa slabim ruralnim razvojem i ekonomskim zaostajanjem malih sredina u odnosu na glavne gradove. Najveće regionalne razlike ipak su u Srbiji, što je i logično jer je najveća, zatim u Crnoj Gori, BiH i Makedoniji, pokazuje istraživanje koje je Press sproveo u saradnji sa vodećim medijima u regionu.
Dvadeset godina od raspada SFRJ u Srbiji su stvorene velike regionalne razlike, a oporavak nakon 2000. godine mogao se osetiti samo u Beogradu, Novom Sadu i Nišu.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić smatra da je ključ problema propadanje industrije u bivšim republikama SFRJ, što je u Srbiji bilo vrlo izraženo.
– Dok u staroj SFRJ i nisu postojale drastične razlike između kvaliteta života u Celju i Ljubljani, u Srbiji su gašenjem industrije gradovi koji su bili okosnica razvoja bukvalno zamrli. Borski okrug je ekstreman primer jer je ta vrsta industrije potpuno upropašćena. Majdanpek je praktično mrtav grad, kao da ne postoji. Mi u Beogradu nemamo uopšte predstavu kako ljudi u tim mestima danas žive. I zato moramo da razvijamo privredu, najpre agroindustrijski kompleks, i da tu robu izvozimo – kaže Savić.
I ekonomista Vladimir Gligorov kaže da je odnos između gradova i provincije u Srbiji vrlo izražen, a to se naročito može videti po cenama.
– Ne bih rekao da su u drugim zemljama u okruženju ove razlike toliko drastične. U unutrašnjosti mogu da se kupe namirnice po daleko nižim cenama nego u Beogradu – kaže Gligorov.
O ovom problemu Press je diskutovao i sa kolegama iz bivše SFRJ. Urednica ekonomske rubrike u listu „Utrinski vesnik“ Sonja Madžovska navodi za Press da je život u makedonskim selima mnogo jeftiniji u odnosu na grad, ali da se i pored toga veliki broj građana seli u velike centre.
– Kao rezultat toga imamo da je čak 147 mesta u raznim krajevima Makedonije ostalo potpuno prazno. Mnogo mladih ljudi dolazi u Skoplje da studira i retko ko od njih želi da se vrati u manje mesto – kaže Madžovska.
Urednica ekonomske rubrike u listu „Dan“ Jadranka Rabrenović kaže da je odnos grad-provincija u Crnoj Gori specifičan.
– Crna Gora je jedina zemlja u kojoj je sever siromašan, a jug bogat. U Podgorici živi trećina ukupnog stanovništva Crne Gore, duplo više nego početkom 90-ih. Standard građana iz primorja, prevashodno Boke, posledica je rada pomoraca na stranim brodovima i turizma, tako da njihova prosečna primanja nadmašuju primanja Podgoričana, dok je standard stanovništva iz severnog regiona znatno manji nego u glavnom gradu – kaže za Press Rabrenovićeva.
Kolege iz lista „Dnevni avaz“ rekle su nam da Sarajevo i veći gradovi, kao što su Banjaluka i Mostar, u mnogim stvarima nisu merilo životnog standarda za celu BiH.
– Razlika je evidentna, pogotovo ako pogledamo manja mesta koja su se nekada oslanjala na velike industrijske gigante koji više ne postoje, a takvih je dosta širom BiH. Dakle, životni standard u manjim gradovima je nesumnjivo niži – kažu novinari ovog lista.
Iako Hrvatska ima razvijenu Istru i mnoga letovališta, novinar „Jutarnjeg lista“ Miroslav Kuskunović smatra da Hrvatska ima problem centralizacije ekonomske moći u Zagrebu.
– Najveći deo privrede smešten je u Zagrebu i provincija u odnosu na glavni grad živi daleko ispod proseka. Istra i delovi oko Varaždina i Čakovca imaju malu privredu izgrađenu prema austrijskom modelu. Istra je razvijenija zbog svojih turističkih potencijala i blizine Italije. Ostali delovi Hrvatske, posebno oni gde je bio rat – Slavonija, Lika, Kordun, Dalmacija – žive ispod proseka Hrvatske i zaostaju u razvoju – kaže za Press Kuskunović.
Novinarka lista „Finance“ Petra Sovdat ocenjuje da je tempo života izvan Ljubljane mnogo sporiji.
– Tamo se manje radi, troškovi su manji, ali i plate. Veliki broj građana odlučio je da kupi kuću izvan Ljubljane jer su mnogo jeftinije. Država je sve koncentrisala u Ljubljanu, gde je mnogo razvijenija i tržišna aktivnost – kaže za Press Sovdatova.
