Parlament Litvanije izglasao nacionalizaciju gasovoda
Parlament Litvanije je usvojio nacrt zakona kojim se dobavljačima gasa zabranjuje posedovanje sistema gasovoda u zemlji.
Ukoliko nacrt zakona potpiše i predsednik, ruski „Gasrpom“ koji poseduje 37,1 odsto litvanijske gasne kompanije „Lietuvos Dujos“, moraće da se odrekne gasovoda u Litvaniji.
„Ovo je značajan korak ka energetskoj nezavisnosti. Prodaja gasovoda pre osam godina bi bila velika greška“, citira agencija Rojters litvanijskog premijera Andrjusa Kubilusa.
„Gasprom“ je jedini snabdevač gasom Litvanije, a pored ruskog holdinga akcionari „Lietuvos Dujos“ su vlada Litvanije (17,7 odsto) i E.ON Rurgas (38,9 procentara).
Evropska unija je 2009. godine dogovorila liberalizaciju energetskog tržišta, obavezujući gasne kompanije, u okviru takozvanog trećeg energetskog paketa EU, da odvoje proizvodnju od distributivne mreže. Brisel smatra da će na taj način povećati konkurentnost gasnog tržišta. Treći energetski paket međutim, ne obavezuje zemlju na ovu podelu sve dok gas dobija iz samo jednog izvora.
„Gasprom“ je ranije izrazio negodovanje zbog trećeg energetskog paketa, ali i protiv podele „Lietuvos Dujos“, smatrajući nezakonitim izdvajanje gasovoda u posebnu kompaniju.
Litvanijska vlada namerava da nacionalizuje magistralne gasovode, ali ne objavljuje na koji način će to i sprovesti.
Ova baltička zemlja je od početka godine u potrazi za alternativnim izvorima gasa kako bi se oslobodila zavisnosti od Rusije, a u međuvremenu Viljnus je doneo odluku o izgradnji terminala za prihvat tečnog gasa.
Konflikt između Litvanije i Rusije se rasplamsao nakon što je „Gasprom“ odbio da Litvaniji odobri 15-procentni popust, dok su Letonija i Estonija takvo sniženje cene ostvarile.
U ruskom koncernu su objasnili da su preferense odobrene letonskim i estonskim partnerima na osnovu njihovog obećanja da će se vratiti na predkriznu potrošnju gasa. U prvom kvartalu ove godine „Lietuvos Dujos“ je smanjio prodaju gasa za 31,2 procenta, na 459,7 miliona kubnih metara.
