Intervju: Tom Stefan Hedelius, Erikson
Kompanija Erikson nedavno je objavila takozvani Networked City Index, koji pokazuje uticaj zrelosti informaciono-komunikacionih tehnologija na društvenu, ekonomsku i sferu životne sredine. Ovaj indeks pokazuje da deset odsto pokrivenosti mobilnim širokopojasnim internetom donosi jedan odsto rasta BDP-a
Internet je najpre služio za slanje poruka drugim ljudima. A onda smo počeli da sakupljamo informacije, da bi danas bio mnogo više od toga. I sve se premešta u „oblak” (cloud) koji je takođe drugačiji i otvoren za mnoge nove mogućnosti. U skladu sa tim promenama morate, naravno, da prilagodite i poslovne modele – ovako na pitanje šta je to novo u pružanju internet usluga i poslovnih modela korisnicima širom sveta odgovara Tom Stefan Hedelius, direktor marketinga i strategije kompanije Erikson (Ericsson).
On je u Beogradu boravio povodom EuroDIG konferencije o upravljanju internetom koja je održana 30. i 31. maja u Sava centru, i na kojoj je učestvovao na panelu „Nove i dolazeće internet usluge i poslovni modeli”. U razgovoru za Magazin Biznis kaže da se veoma mnogo novih stvari dogodilo u ovoj oblasti i da će se mnogo noviteta tek desiti.
– U poslednjih 100 godina imali smo oko milijardu telefonskih linija. U poslednjih 25 godina – pet milijardi mobilnih linija. Krajem prošle godine bilo je 600 miliona korisnika mobilnog interneta širom sveta, a krajem ove biće ih oko milijardu. Takođe, predviđamo da će do 2015. godine biti osam milijardi korisnika mobilnog širokopojasnog interneta – ističe Tom Stefan Hedelius.
On smatra da je danas situacija otprilike takva kao da jedan poslovni model odgovara svima. Ali to nije tačno. To bi bilo kao da se Koka-Kola prodaje isključivo u jednoj vrsti pakovanja. Prema njegovim rečima, povezivanje će doneti mnogo novih poslovnih modela i oni će biti zasnovani na tome šta, gde, i u koje vreme radite, ali takođe će vas staviti u poziciju da imate mnogo veću kontrolu nad troškovima i da koristite samo koliko vam je potrebno. Na primer, ako samo šaljete i-mejlove ne treba vam širokopojasni internet, ali ako igrate onlajn igricu trebaće vam veći protok.
– Sve je to deo koncepta „umreženog društva”. Prva faza će verovatno biti potrošačka elektronika. Za mene kao korisnika i to je značajno, ali pruža velike mogućnosti i proizvođačima. Jer, iznenada imaju povezane uređaje koji nisu postojali ranije, što znači da mogu da ponude nove usluge. Posmatrajući današnje Soni ili Samsung televizore, oni su već povezani, imaju web browser i možete daunloadovati nove aplikacije sa interneta direktno u TV aparat.
Tom Stefan Hedelius kaže da će onda uslediti druga faza, koja se već i dešava, a to su sve više povezane vertikale. Do sada je bio slučaj da svako radi svoj posao, prati svoju vertikalu i ne zanima ga šta se dešava u ostalim. Sa novim tehnologijama nastaje horizontalni pristup, gde vidite da možete doprineti stvaranju vrednosti i u drugim vertikalama.
– Uzmimo, na primer, zdravstvo koje bi u većini zemalja trebalo da bude efikasnije – kako brinuti o više ljudi za manje novca? Možda ne morate ići kod doktora da proverite svoj krvni pritisak ili nivo šećera. Možete to da uradite kod kuće i pošaljete rezultat svom lekaru, a on će vas pozvati na pregled kada i ako bude potrebno. Takav sistem doprinosi efikasnosti i stvaranju nove vrednosti u zdravstvu. Takođe, imamo primenu u saobraćaju – da znate kada dolazi autobus, ili takozvana “podela transporta” koju smo uveli u Švedskoj, gde na internetu možete videti da li neko ide u vašem pravcu i može da vas poveze. U Nemačkoj imamo povezane automobile, pa tako kada jedan auto nailazi na nevreme ili na zastoj na putu, on daje signal onima iza njega da uspore ili krenu alternativnim pravcem. Mislim da je van dometa naše mašte šta će sve biti povezano za pet ili deset godina – impresioniran je Hedelius.
Kada je reč o ceni sveg tog povezivanja, Erikson je nedavno objavio takozvani Networked City Index, koji pokazuje uticaj zrelosti informaciono-komunikacionih tehnologija na društvenu, ekonomsku i sferu životne sredine. Ovaj indeks pokazuje da, na primer izgradnja mobilnog širokopojasnog interneta ima ogroman pozitivan efekat na bruto društveni proizvod (BDP), odnosno da deset odsto pokrivenosti donosi jedan odsto rasta BDP-a.
– Prvi benefit primene novih tehnologija za kompanije je u povezanosti radnika. U nekim zemljama to znači da ne morate da idete u kancelariju svakog dana, već možete da radite svoj posao od kuće i da to ima potpuno iste efekte i kvalitet. To je prednost za životnu sredinu, ali i za ljude, jer imaju veću fleksibilnost dolaska i odlaska sa posla. Mislim da će biti koristi i u sferi obrazovanja, jer je sistem sedenja u učionicama star više od sto godina i postavlja se pitanje da li ćemo uvek učiti tako što sedimo u školi. Ima mnogo primera benefita i dodatne vrednosti i za ljude, i za kompanije i za državu, puno vrednosti koja može biti reinvestirana u neke druge oblasti – zaključuje u razgovoru za Magazin Biznis Tom Stefan Hedelius.
Savremena tehnologija u praksi
– U Beogradu Erikson, zajedno sa gradom, učestvuje u mnogim istraživačkim i razvojnim projektima finansiranih od strane Evropske unije, u vezi sa internet novitetima i konceptom pametnih gradova. Jedan od njih je SENSEI projekat, drugi je Smart Santander. Beograd je uključen u ove nove usluge i u testiranje nekih novih rešenja. Takođe, puno sarađujemo sa Ministarstvom telekomunikacija – kaže Milena Matić, direktorka strategije i marketinga kompanije Erikson za severni Balkan.
SENSEI test projekat počeo je u Beogradu, gde je Erikson instalirao uređaje u autobuse na dve gradske linije. Nakon test faze u Beogradu, kompanija je ove servise, u saradnji sa Telekomom Srbija, poklonila gradu Pančevu. Donacija uključuje hardver i softver koji omogućavaju korišćenje dva servisa: ecoBus i busTracker.
– ecoBus servis znači da su autobusi na određenim linijama u Pančevu i Beogradu opremljeni bežičnim modulima koji u sebi imaju senzore za merenje temperature, atmosferskog pritiska, vlažnosti i nivoa CO2, NO2 i CO. Ti podaci se šalju putem mobilne mreže, a građani u realnom vremenu dobijaju informacije o zagađenju u gradu putem veb aplikacija ili na mobilnom telefonu.
– busTracker servis pruža informacije o poziciji, odnosno lokaciji i vremenu dolaska autobusa gradskog prevoza. Erikson je takođe razvio aplikacije za veb i mobilne telefone koje korisnicima omogućavaju pristup podacima prikupljenim sa uređaja na autobusima – objašnjava Matićeva.
Marko Andrejić
Tekst je preuzet iz 65. broja Biznis magazina
