Ratari žanju pšenicu i čekaju bolju cenu

Žetva pšenice već je počela u nekim krajevima Srbije i mada veliki otkupljivači još uvek nisu izašli sa ovogodišnjom cenom, ratari su nezadovoljni sa procenjenim iznosom od 17 do 20 dinara po kilogramu (kg).


Pšenica je jesenas zasejana na rekordno malim površinama – 480.000 hektara (ha), a očekuje se da će ukupan ovogodišnji rod hlebnog žita iznositi oko 1,8 miliona tona (t).

Pomoćnik ministra poljoprivrede i trgovine Miloš Milovanović kazao je da se, mada su zasejane manje površine nego prethodnih godina, očekuje viši hektarski prinos, te će biti proizvedene dovoljne količine hlebnog žita, ne samo za domaće potrebe, već i za izvoz.

Pomoćnik ministra Milovanović je u izjavi Tanjugu precizirao da se procenjuje da će prinos pšenice po ha u ovoj žetvi iznositi između 3,7 i 3,9 t.

Milovanović je istakao i da je „još uvek rano pričati o ceni“, ali da će ona biti određena trenutnom situacijom ne samo na domaćem, već i na svetskom tržištu.
„Srbija se ne može posmatrati izolovano od svetskog tržišta, budući da praktično nekakve barijere između srpskog i svih tržišta sveta – ne postoje“, istakao je on.

Milovanović je ukazao i da su „veliki igrači“ na svetskom tržištu, pre svega Rusija i Ukrajina uglavnom stabilizovali svoje proizvodnje, te će posle ukidanja zabrane izvoza pšenice iz tih zemalja, „promet tom robom strateškom karaktera u potpunosti biti slobodan“.

„S tim u vezi, teško je prognozirati (otkupnu cenu pšenice) u ovom trenutku, ali pretpostavka je da u skladu sa kretanjima na svetskom tržištu, naše tržište neće biti izuzetak, domaća cena će moći da varira u neznatnim procentima, ali kako bude u inostranstvu, tako će biti i kod nas“, naglasio je Milovanović.

Pomoćnik ministra je napomenuo i da je berza u Budimpešti „referentna tačka za naše tržište“ i „po mnogo čemu može dati neki signal“ kako će se kretati cena.

Milovanović je ukazao i da Ministarstvo poljoprivrede i trgovine ratarima nudi „opciju više“ u odnosu na prethodne godine, a to je mogućnost skladištenja pšenice u nekom od ovlašćenih javnih skladišta i njene prodaje na tržištu onda kada proizvođač smatra da je cena hlebnog žita postigla nivo koji njemu odgovara.

Takođe, Vlada Srbije nedavno je usvojila Uredbu o subvencionisanju troškova skladištenja pšenice, kukuruza i zamrznute maline ovogodišnjeg roda u javna skladišta, podsetio je Milovanović.

Ministarstvo poljoprivrede i trgovine će preuzeti deo troškova skladištenja pomenutih proizvoda, pa i pšenice, a očekuje se da će te mere omogućiti povlačenje deo roda sa tržišta u trenutku žetve kada je ponuda najveća, a cena najniža i pozitivno delovati na tržišne prilike.

Na taj način tržište će biti stabilizovano i uslovno rečeno, biće izvršen pozitivan pritisak na cenu koja bi išla gore, u korist poljoprivrednih proizvođača, koji će moći da ostvare veću dobit, naveo je Milovanović.

Pomoćnik ministra je napomenuo da će Republička direkcija za robne rezerve i ove godine otkupiti određenu količinu pšenice na tržištu u cilju zanavljanja zaliha ove strateške sirovine, ali nije precizirao i koliko bi ta količina mogla da iznosi.

Prema poljoprivrednim stručnjacima realno je očekivati da će cena pšenice ovogodišnjeg roda na početku žetve iznositi od 17 do 20 dinara po kg bez poreza na dodatu vrednost (PDV)

Direktor Produktne berze u Novom Sadu Žarko Galetin rekao je da se na osnovu cene stočnog ječma koja je uvek „ozbiljan tržišni indikator“ za cenu hlebnog žita može zaključiti da će startna cena pšenice biti 18 dinara po kg.

Direktor udruženja „Žita Srbije“ Vukosav Saković kazao je da „bez obzira na naše i želje ratara da dobiju visoku cenu pšenice od 20 i više dinara u samoj žetvi, malo je verovatno da će im se ta očekivanja ispuniti“.