Beograd: Po učeniku 200 izostanaka
Šokantni rezultati istraživanja srednjoškolskog foruma na kraju školske godine. U Školi za negu lepote, u odeljenju od 29 učenika bilo 5.673 izostanka
NA kraju školske godine prosečan broj izostanaka u beogradskim srednjim stručnim školama bio je 200 po učeniku! Prema podacima Foruma srednjih stručnih škola Beograda, srednjoškolci nisu bili na časovima, u proseku, više od mesec dana tokom školske godine, koja traje devet meseci.
Prema rečima Milorada Andrića, predsednika Foruma, beži se sa svih časova, a izostajanje iz škole je posebno učestalo krajem školske godine. Razlog tome je što učenici ne žele da pokvare ocene, pa im je mnogo „isplativije“ da dobiju izostanke, nego slabiju ocenu, koju je teško posle popraviti. Jednostavno, lakše je pobeći, nego opet učiti.
On dodaje da bi broj izostanaka bio i veći, da nije bilo štrajka zaposlenih u prosveti.
– U Školi za negu lepote, u odeljenju od 29 učenika budućih muških frizera bilo je 5.673 izostanka, što je 195 po učeniku – navodi Antić. – U drugom odeljenju, u dnevniku je zabeleženo 4.724 opravdana i neopravdana izostanaka, što iznosi 174 po đaku. U ETŠ „Rade Končar“ učenici su imali prosečno 193 opravdana i 30 neopravdanih izostanaka. Medicinska škola „Beograd“ je nešto bolja, pa je tamo, recimo, u odeljenju treće godine bilo 4.569 izostanaka, što je oko 123 po učeniku, jer ih ima 37 u odeljenju.
Kako navodi naš sagovornik, zabrinjavajuće je da se povećava broj đaka sa „primerenim vladanjem“, a istovremeno raste i broj izostanaka. Zbog zakonske regulative izostajanje iz škole je praktično „legalizovano“ i učenici ne snose nikakve posledice.
– Izmenama zakona i povećanjem broja dozvoljenih neopravdanih izostanaka sa 25 na 35, učenicima je upućena poruka da je bežanje sa časova čak i preporučljivo – ocenjuje Antić. – Postavlja se pitanje gde su ta deca bila više od mesec dana kada nisu išli u školu. Da li njihovi roditelji znaju gde su? Posledice ovako nakaradnog zakona su dalekosežne, jer kada neko ne stekne radne navike i izbegava svoje obaveze još u školi, ne može se očekivati da će se promeniti u zrelijim godinama, kada stignu veće obaveze.
Antić dodaje da su programi nisu menjani godinama i dosadni su im, škole nemaju opremljene kabinete, a nastavnici su nemotivisani da se više posvete radu sa učenicima.
Ispisivanje
Oko deset odsto učenika srednjih stručnih škola se ispiše u aprilu i nastavljaju školovanje kao vanredni đaci.
Kako navodi naš sagovornik, u većini srednje – stručnih škola nastavnici i ne upisuju đake poslednje dve nedelje, jer se na časovima pojavljuju samo oni koji žele da odgovaraju. U beogradskim srednjim školama ima više od 30 hiljada učenika.
