CG: Radiće se poseban katastar masline
Razlika u broju stabala maslina iz popisa poljoprivrede (89,4 hiljada) i procene na terenu (više od 340.000) prevazići će se izradom posebnog katastra masline koji će dati najtačnije podatke u ovoj oblasti – saopštili su iz Ministarstva poljoprivrede i ruralnog razvoja, u odgovoru na tekst Pobjede objavljen početka juna, a u kome se navodi da je u popisu nestalo više od 250 hiljada stabala.
Pomoćnik ministra za poljoprivredu Branko Bulatović kaže da je ovo pitanje pokrenuto na redovnom sastanku podkomiteta za poljoprivredu i ribarstvo, održanog krajem marta u Briselu, i da su predstavnici Evropske komisije tada rekli da su spremni da prihvate metodologiju koja se odnosi na izradu posebnog katastra.
– U toku je angažovanje međunarodnog eksperta iz projekta sa Svetskom bankom MIDAS, koji će definisati strategiju za izradu registara farmi, ali i ostalih segmenata u crnogorskoj poljoprivredi – kaže Bulatović.
On je kazao da je MONSTAT popisao stabla primenom metodologije usaglašene sa EUROSTAT-om, prema kojoj se popisuju samo korišćene površine, a ne i maslinjaci koji su u državnom vlasništvu.
Prema njegovim rečima, u nekim zemljama Evropske unije postoje razlike u broju popisanih stabala i podataka dobijenih satelitskim ili avionskim snimanjem. Kao primer navode da je u Španiji popisano 215 miliona stabala, a da snimci ukazuju na cifru od 300 miliona.
Subvencije iz EU
Bulatović objašnjava da površina pod maslinama ili njihov broj, sa aspekta pristupnih pregovora Crne Gore sa EU i mogućeg paketa subvencija za oblast maslinarstva, ipak, neće imati bitnijeg uticaja.
– Prema principima Zajedničke poljoprivredne politike EU (CAP), podrška ovom sektoru ne opredeljuje se toliko prema broju stabala maslina, koliko na bazi proizvodnih kvota. U praksi to znači da će samo produktivna stabla na površini, recimo većoj od 0,3 hektara biti predmet subvencija. Moguće je da one budu u odnosu 60 odsto iz evropskih fondova i 40 odsto iz nacionalnog budžeta. Subvencije bi se smanjivale proporcijalno ako se prevaziđe proizvodna kvota države dogovorena sa EU – kaže Bulatović.
On je dodao da i sama politika subvencija EU u ovom sektoru ima određenih nedoslednosti, jer ne favorizuje izvoz u treće zemlje.
– To je zamka koju Crna Gora treba da izbegne u pristupnim pregovorima, tako što će insistirati na mogućnosti da se razlika proizvedenog maslinovog ulja može izvoziti van EU – smatra Bulatović.
Bulatović kaže da Crna Gora pre ulaska u EU treba rapidno da poveća proizvodnju maslinovog ulja određenog kvaliteta, posebno ekstra djevičanskog, jer će se tokom pregovora nacionalni finansijski okvir definisati na bazi proseka proizvodnje u posljednje dve godine.
Sve bolji uslovi za povećanje proizvodnje
Dobra osnova za povećanje proizvodnje, kako ističe, trebalo bi da bude i novi zakon o maslinarstvu koji se priprema, kao i podrška koju Ministarstvo daje za nabavku sadnica, rezidbu, zatim subvencije po stablu i hektaru.
– Za nove zasade Ministarstvo daje po 2.500 eura po hektaru uz uslov da je minimalna površina 0,2 hektara i gustina sadnje 300 sadnica po hektaru. Ova mera imala je efekat od – desetine hiljada novih stabala maslina posljednjih godina u Crnoj Gori – kazao je Bulatović.
On je istakao i mogućnost da se kroz MIDAS projekat dobije podrška, u iznosu od 50 odsto investicije u opremu za proizvodnju maslinovog ulja, kao i kasnije povlačenje IPARD sredstava za Crnu Goru u ukupnom iznosu od 12,9 miliona eura, odobrenih za 2012. i 2013. godinu.
