UN najavljuje veće otkupne cene pšenice
Svetska proizvodnja žitarica ove bi godine mogla narasti do rekordnog nivoa zbog povećane setve i boljih prinosa, ali bi cene trebale ostati visoke zbog niskih zaliha, objavila je nedavno Agencija za hranu (FAO) Ujedinjenih naroda.
U prvoj prognozi ovogodišnje proizvodnje FAO procenjuje da će se ove godine u svetu proizvesti 2,315 milijardi tona žitarica, što je 3,5 posto više nego u prošloj godini, kada je proizvodnja pala za jedan posto.
Proizvodnja pšenice trebala bi porasti za 3,2 posto, na 674 miliona tona, što je manje u odnosu na ranije prognoziranih 676 miliona zbog nepovoljnih vremenskih prilika u Severnoj Americi i delovima Evrope, tumače u FAO-u.
Prognoze za pšenicu znatno se razlikuju od zemlje do zemlje, pa se tako očekuje da će proizvodnja u Evropskoj uniji ostati na prošlogodišnjoj razini od 137 miliona tona, dok bi u SAD-u zbog lošeg vremena trebala pasti za 8,5 posto, na 55 miliona tona. Za Rusiju se očekuje skok od 32,5 posto, na 55 miliona tona, što ukazuje na oporavak nakon teške suše u 2010.
Vreme će u idućim mesecima biti ključno za urod, tumači agencija sa sedištem u Rimu. U FAO-u istodobno upozoravaju kako se proizvodnja žitarica u svetu neće dovoljno povećati da bi se obnovile zalihe koje bi mogle stabilizirati cene. Napominju također da u ovoj godini očekuju usporavanje rasta potražnje, posebice iz sektora biogoriva.
Svetske zalihe žitarica trebale bi se na kraju sezone 2011/2012. povećati za skromnih 0,8 posto i iznositi 494 miliona tona, u odnosu na 534 miliona tona koliko su iznosile na kraju sezone 2009/2010. Zalihe pšenice trebale bi se pritom smanjiti za 2,6 posto, na 183 miliona tona.
FAO je upozorio još u ožujku ove godine da skok cena osnovnih prehrambenih proizvoda širom sveta povećava rizik nove prehrambene krize poput one koja je pogodila zemlje u razvoju u 2007. i 2008. godini.
Nagli skok cena nafte i nedavni brzi pad svetskih zaliha žitarica povećavaju mogućnost nove krize u opskrbi hranom, upozorio je FAO-v čelnik Jacques Diouf. On drži da visoke cijene potiču zabrinutost, a i zalihe se brzo smanjuju. Godinama smo upozoravali da nam je potrebna veća produktivnost i ulaganja u poljoprivrednu proizvodnju, dodao je.
Početkom meseca objavljen FAO-ov indeks cena hrane koji je zabeležio tako novi rekord, očitujući prosečno poskupljenje u odnosu na mesec ranije za 2,2 posto.
Budući da ukupna proizvodnja žitarica jedva pokriva potrošnju, međunarodne cene verojatno će ostati visoke, posebice na tržištima pšenice i stočne hrane, predviđaju u FAO-u.
S druge strane, u Organizaciji za ekonomsku suradnju i razvoj (OECD-u) ističu da su danas globalne svjetske zalihe znatno veće nego prije dvije, tri godine dok su uvjeti za uzgoj žitarica uglavnom povoljni, što znači da nema potrebe ponovo ukazivati na globalnu poljoprivrednu krizu.
Drugim rečima, zalihe pšenice su lani bile dovoljne do iduće žetve, ali postoji problem ako se u priču ubace svetski mešetari koji mogu otkupiti velike količine pšenice i onda diktirati rast cena.
Analitičari tvrde da će buduće cene žitarica na globalnoj razini uvelike ovisiti i o povećanim potrebama najmnogoljudnijih zemalja poput Kine, Indije i Pakistana. Najlošiji scenarij bio bi onaj od prošle godine, kad su požari poharali žitna polja u Rusiji i Ukrajini, pa su cene na robnim burzama podivljale usred žetve, kad bi trebale biti najniže, jer robe tada ima najviše na tržištu.
Robne burze u svetu, a nama je najbliža ona u Budimpešti, uveliko osciliraju, zavisno o ponudi i potražnji, za nekom robom na svetskom tržištu. Primera radi, cena pšenice na kraju kolovoza bila 17 posto niža one na početku tog meseca, kad je iznosila 8,41 dolar za bušel, što je bila najveća cena u posljednje dve godine, ali je i dalje za gotovo dve trećine viša od 4,25 dolara za bušel, koliko je pšenica stajala lani u ovo vreme.
Cena pšenice se na globalnom tržištu, nakon žetve, stabilizira, ali niko ne može sa sigurnošću potvrditi kako će se kretati. Prošle su godine domaći proizvođači pšenice izgubili, jer su čekali veću otkupnu cenu, a pre dve su dobili, jer je cena nakon žetve rasla.
Darko Grivičić, predsednik Hrvatske poljoprivredne komore (HPK), kaže da je do žetve pšenice ovogodišnjeg roda ima još manje od 20 dana te poziva sve proizvođače pšenice da ovogodišnji urod pšenice predaju isključivo u licencirana skladišta.
Grivičić ističe kako je to jedini način da im pšenica bude i isplaćena, jer je jamac država, te im pruža sigurnost »da se ne ponovi da su miševi razneli pšenicu kao u slučaju Đakovštine ili nešto slično«.
S obzirom na nedovoljne količine pšenice na svjetskom tržištu, očekuje se da će njezina otkupna cijena biti zadovoljavajuća, napominje Grivičić.
HPK očekuje kako će resorno ministarstvo poticati sve silose da dobiju licenciju. Grivičić ističe pozitivan primjer u Srbiji, gdje država onima koji imaju licencirane silose pomaže s povoljnim bankovnim kreditima uz tri posto kamate i bez devizne klauzule. Ocijenio je iznimno važnim rješavanje problema skladištenja pšenice, koji traje već petnaestak godina.
Neslužbena je procena da je u Hrvatskoj posijano pšenice na 120.000 hektara, što bi trebalo biti dovoljno za domaće potrebe, slaže se Grivičić. Posebno je napomenuo da kruh ne bi trebao poskupeti, jer su se sadašnje kalkulacije radile na osnovi cene od 2,20 kuna po kilogramu.
Čobanković: Pšenice će biti dovoljno, ali otkupna cena nije realna
Hrvatska će iz ovogodišnje žetve pšenice, od koje se očekuje između 650.000 do 680.000 tona, imati više nego dovoljno pšenice za svoje potrebe koje iznose 50.000 tona na mesec, kazao je Vesniku potpredsednik Vlade i ministar poljoprivrede, ribarstva i ruralnog razvoja Petar Čobanković.
Dodaje da je stanje useva, samo nekoliko sedmica uoči početka ovogodišnje žetve, zadovoljavajuće. Prošle jeseni zasijano je 120.000 hektara, a posljednje kiše uoči skore žetve dobro su došle usevima koji su zasijani u optimalnim agrotehničkim uvetima. Stanje robnih zaliha, koje će ići na popunu kad cijena pšenice bude niža, kreće se oko 15.000 tona, a cilj je robne zalihe povećati na 50.000 tona, odnosno onoliko koliko iznose jednomesečne domaće potrebe za pšenicom.
Čobanković ističe kako neće biti potrebe da nova pšenica ide odmah u meljavu, ali se moraju pratiti cene na okolnim tržištima kako se ne bi dogodilo da domaća pšenica završi u izvozu. Na početku ove godine u izvoz je otišlo manje od 50.000 tona pšenice. Najveći izvoz je bio na početku godine kad je izvezeno 16.000, odnosno 15.000 tona domaće pšenice. U martu je izvoz pao na 8500 tona, a u aprilu na 766.
Trenutna cena pšenice na domaćem tržištu u proseku je 15 posto viša nego na svetskom tržištu, koja iznosi 200 evra po toni. Čobanković smatra da je to vrlo visok nivo cene. No, to ukazuje i da će otkupna cena pšenice ovogodišnje žetve biti relativno visoka.
Što se tiče zahteva udruženja seljaka za otkupnom cenom pšenice od 2,40 kuna po kilogramu, Čobanković drži da ona nije realna. Iako kaže da nešto takvo ne bi bilo dobro, očekuje znatno višu otkupnu cenu nego lani kad je bila 1,20 kuna za kilogram.
Čobanković ističe prave pokazatelje koji utiču na cenu pšenice. To su, kaže, repromaterijal, koji je poskupeo, ali ne toliko koliko tvrde poljoprivredni proizvođači, kao i plavi dizel, koji ima učešće u ceni završnog proizvoda.
Pšenica u ceni pekarskih proizvoda sudeluje sa samo 10 posto te zato nema razloga da poskupljenje pšenice uteče na njihovu cenu. Naravno, ima i tu prostora za korekciju cena, u prvom redu trgovačkih marži na pekarske proizvode koje iznose i do 40 posto. Događaji na svetskoj razini također utiču na globalne cene hrane, posebno osnovnih ratarskih kultura. Setimo se lanjskog požara u Rusiji zbog kojega je ta zemlja, jedan od najvećih svetskih proizvođača pšenice čije potrebe za tom krušaricom iznose 50 miliona tona, zabranila izvoz te žitarice na godinu dana. Ta je zabrana nedavno ukinuta, što bi se trebalo pozitivno odraziti na opskrbu svetskog stanovništva.
