Nesavesni berači uništavaju gljive

Nezapamćen rod pečuraka, a nesavesni berači trajno uništavaju „šumske plantaže“. Bezumnim „branjem“ uništavaju im korenski deo, micelijum, kompost


Zbog moguće solidne zarade od 1.500-2.500 dinara dnevno, ovdašnje šume pune su berača gljiva, a grupe lakomih i nesavesnih, „češljajući“ grabuljama bogata nalazišta „šumskog mesa“, zarad bržeg ubiranja što većih količina, trajno uništavaju te „plantaže“ za njihov budući rod.

– Takvim bezumnim „branjem“ gljiva, uništavaju im korenski deo, micelijum, prirodni kompost, bez kojih je novi plod gotovo nemoguć, kao i mahovinu, izuzetno važnu za njihov rast i za sav šumski eko-sistem! – žale se savesni „pečurkari“.

Najviše grupa „berača“, koji na ovaj način „brišu“ poznata, bogata nalazišta gljiva, primećeno je u šumama iznad sela Velereč, Gornja i Donja Vrbava, Lipovac, Gornja Crnuća, Grabovica, kao i u onima uz granicu sa čačanskim atarom. A, sezona gljiva je ove sezone, kad se smenjuju kišni i sunčani dani, bogata kao retko kad. Na putevima do tih šuma, meštani i iskreni ljubitelji gljivarstva zatiču mnoštvo vozila, uglavnom sa kragujevačkim i čačanskim registarskim tablicama. Više neko ikad pre.

– Ove godine po šumama hara prava „vojska“ grabuljara! U džakove trpaju sve gljive redom koje pograbe, jestive i otrovne. Vidi se da uopšte ne poznaju njihove vrste, kamoli opasnosti od njih. Na primer, otrovnu pupavku, ili belu olovastu pečurku, ravnodušno beru kao vrganj, od otrovne zavodnice misle da je lisičarka, čija otkupna cena je visoka – upozorava Ljubiša Simović, jedan od najboljih poznavalaca gljiva i lekovitog bilja iz Gornjeg Milanovca, više od 40 godina saradnik vodećih farmaceutskih ustanova.

Zbog trke za brzom zaradom, šume u pomenutim područjima su, kako svedoče savesni pečurkari, premrežene „prugama“ nastalim od grabulja. Osim za gljivama, koje su lako vidljive, „berači“ tako tragaju i za onima, koje rastu pod naslagama lišća.

Imaju li nameštenici u svim otkupnim stanicama po Šumadiji, kojima gljive predaju neupućene a pohlepne osobe, potrebna znanja o opasnosti njihovih vrsta po zdravlje i život, naročito onih otrovnih koje su samo naizgled iste kao jestive?
 
Uništiše i zovu



Ove sezone odlično je procvetala zova, kilogram cveta od kog se prave čajevi i sokovi otkupljuje se po 50 i više dinara. Meštani milanovačkih sela često zatiču berače iz gradova, koji radi lakše i brže „berbe“ odlamaju sve ogranke pune cvetova, koje zatim odsecaju makazama – sedeći u hladu.
 
“Beri sve redom!“


U predelu Galič, zatekao sam kombi čačanske registracije, pun berača gljiva. Dobro sam video i čuo, kako šef komanduje toj ekipi: „Podelite se u vrstu! Beri sve redom! Bez preskakanja. Posle ćemo da sortiramo“ – svedoči Ljubiša Simović.