Škundrić: Imamo uslove za lidera u oblasti energetike
Italijanski Edison i Elektroprivreda Srbije mogli bi uskoro da potpišu predugovor za završetak gradnje termoelektrane Kolubara B, kaže Petar Škundrić.
Savetnik premijera za energetiku navodi da je to ozbiljna investicija, a italijani nude gradnju termoelektrane od 750, umesto 700 megavata predviđenih tenderom.
„Gradnja ove TE trebalo bi da se završi u narednih pet godina, odnosno prvi blok za 4,5 a drugi za pet godina, uz istovremeni početak gradnje oba bloka“, kaže Škundrić.
Istovremeno, on objašnjava da se na tender za gradnju trećeg bloka u termoelektrani „Nikola Tesla” niko nije javio jer je globalna finansijska kriza i promena orijentacije u energetskoj politici nekih zemalja, kao što je slučaj sa Nemačkom, dovela do toga.
Na pitanje šta Srbija dobija ugovorom s Italijanima, Petar Škundrić objašnjava da su to zajednički projekti u kojima na potpuno ravnopravnim osnovama učestvuje Srbija sa Italijom, kao i kompanije za prenos u Italiji, Srbiji, Republici Srpskoj i Crnoj Gori. On dodaje i da će sa stanovišta profitabilnosti EPS na projektima Ibarskih hidroelektrana sa svojih 49 odsto ostvarivati veće prihode nego da je vlasnik 100 odsto tih kapaciteta. Italijani treba da daju garantovane cene na rok od 15 godina, a spremni su i za period od 30 godina. Postoji i ugovorna odredba da ako je potrebno za zadovoljavanje naših potreba, celokupna proizvodnja bude plasirana nama, napominje savetnik premijera.
Škundrić navodi da je „Nemačka obustavila gradnju nuklearki i odlučila da ne ulaže u energetske kapacitete koji su bazirani na uglju. Zato je nemački RWE odustao od TENT-a B3“.
On objašnjava da „imamo ponude od tri kineske kompanije, koje bi bile spremne da na bazi međudržavnog aranžmana uđu u ovaj projekat pod uslovima koji ne bi bili ispod onih propisanih tenderom. U međuvremenu smo imali niz kontakata sa potencijalnim novim kineskim partnerima, koji nude različite aranžmane – preferencijalne kredite na bazi međudržavnog ugovora ili strateškog partnerstva predviđenog tenderom. Zainteresovane su i neke ruske kompanije, a ima i mešovitih firmi, kako sa istoka, tako i sa zapada“.
Na pitanje koliko je za Srbiju hitna gradnja TENT B3, Škundrić objašnjava da „ako bi stopa industrijskog rasta bila veća od tri odsto, a to je minimum koji je potreban našoj zemlji, onda za 10 do 15 godina ne bismo imali dovoljno električne energije za sopstvene potrebe“.
„Imamo uslove da budemo izvoznik struje, a prva zemlja u regionu koja postane lider u proizvodnji i izvozu električne energije biće i lider u privrednom preporodu ovog dela sveta. To je šansa koju bi trebalo iskoristiti, jer mi nemamo značajnije druge resurse u poređenju sa drugim zemljama u regionu, osim energetike i poljoprivrede“, naglašava on.
Kanađani nisu odustali od hidroelektrana
Petar Škundrić, savetnik premijera za energetiku, kaže da je razgovarao kanadskom kompanijom i dodaje da oni nisu odustali od projekta gradnje limskih elektrana.
„Kanađani će možda biti i prva kompanija koja će stići do građevinske dozvole i postoji mogućnost da se kamen temeljac za HE na Limu postavi ove godine. Bilo je problema u obezbeđivanju interesa italijanske kompanije Energovoda, koja je dobila energetske dozvole, ali su smatrali da postoji prostor za još dva manja kapaciteta za koji su bili zainteresovani da ulože novac“, navodi on.
Škundrić dodaje i da je Ministarstvo energetike pokušalo da razgovara sa predstavnicima obe kompanije i uključen je i Hidroinženjering da kroz stručnu analizu i najoptimalnije korišćenje potencijala Lima daju rešenja koja bi zadovoljila realne interese obe strane. On očekuje da u narednih 10 dana dođe do potpisivanja memoranduma ove dve kompanije i predstavnika Ministarstva za infrastrukturu i energetiku.
„Za kapacitete za koje smo prema katastru dali energetske dozvole postoje određene primedbe – da će doći do narušavanja prirodne okoline i ekoloških posledica. To nije tačno, jer da jeste, tada ne bismo izgradili nijednu hidroelektranu“, objašnjava on.
Bivši ministar energetike navodi da „ministarstvo energetike nije nadležno za procenu uticaja na životnu sredinu. Kada se dobije energetska dozvola tada se stiču uslovi da se na bazi studije uticaja na životnu sredinu radi procena da li će biti negativnih posledica ili ne. To radi Ministarstvo za prostorno planiranje i zaštitu životne sredine. Sama energetska dozvola nije garancija za definitivnu realizaciju projekta“.
