Mađarima u Srbiji sve jeftino
Mađari vikendom opsedaju Suboticu, gde osim našeg voća i povrća, kupuju i svoje proizvode, i sve je to jeftinije nego u Mađarskoj.
Na subotičkom buvljaku prizor je kao u „srećna“ vremena devedesetih, kada je buvljak bio najveći šoping centar u zemlji.
Procvetao je upravo zahvaljujući komšijama Mađarima, koji pojedinačno ili u organizovanim turama dolaze u velike kupovine.
“Tizen ut (15) kila jagoda ako može po 90 dinara”, cenjka se pola na srpskom, pola na mađarskom Eržika Nemet iz Kečkemeta. “Kod nas koštaju između tri i pet evra, zato kupujemo na veliko, zarada nam je dobra čak kada se odbije trošak za gorivo”, kaže ona.
Pored jagoda, na gajbe se kupuju i mladi krompir i luk, prve breskve, trešnje i višnje, paradajz i krastavci, med, domaći kajmak…
“Kada su jagode bile i 200 dinara, našim ljudima je bilo skupo, a Mađarima nismo mogli da napakujemo. Kažu da je kod njih sve bar tri puta skuplje”, priča trgovac Boro Brešćan.
“Kisnm sipen (hvala lepo)”, ljubazno domaći trgovac pozdravlja mušteriju, zadovoljno sklanjajući pazar. “Cenjkaju se gore od Turaka, nekad bude jako smešno, ali šta da radimo, bitno je da se roba proda”.
Hrana iz Srbije je očigledno dobrodošla u Evropsku uniju, ali šta se dešava sa odećom i obućom koja prelazi put između Segedina i Subotice?
Roba koja na buvljak stiže sa kineskih i „najlon“ pijaca širom Mađarske, za Mađare je mnogo jeftinija u Subotici nego u Segedinu. Stvar je u povoljnijim cenama kada se kupuje na veliko, kao i u vraćanju PDV – „afi“, kako ga komšije sa severa nazivaju, jer se uvozniku iz Mađarske na granici vraća porez od 18 odsto vrednosti robe.
Dovitljivi trgovci još malo spuste cenu i tako majica, koja u Segedinu košta 2.700 forinti (oko deset evra), samo tridesetak kilometara južnije staje 500 dinara.
“Evo, pogledajte pazar, sve same forinte, nigde nijednog dinara”, pokazuje iza tezge Suzana, prodavačica odeće za mlade. “Najviše je butikaša, koji odavde snabdevaju svoje radnje, a i kada uračunaju sve troškove opet su jeftiniji od tržnih centara”.
Čaba Biro kaže da je na pijacama u Mađarskoj uglavnom falš roba, dok je u Subotici kvalitetna i identična kao u buticima, ali mnogo jeftinija.
“Uostalom, dođite u Segedin i uverite se kako živimo”, sleže ramenima Čaba Biro, dok užurbano pakuje gomilu muškog i ženskog donjeg veša.
Evropske cene
Usklašivanje sa propisima i standardima Evropske unije dovelo je pre nekoliko godina u Mađarskoj do vrtoglavog skoka cena, što domaće, što inostrane proizvodnje, ali, nažalost, plate se nisu mnogo menjale. Zbog toga se onima sa skromnijim kućnim budžetom isplati da dolaze i kupuju u Subotici, objašnjava ekonomista Zoltan Rac.
