Dačić: Srbija poštuje antifašizam
„Zabrana „Nacionalnog stroja“ je ohrabrujući potez kada su u pitanju vrednosti za koje se zalaže Srbija“ , naveo je ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić.
On je dodao da je to dokaz da Srbija poštuje vrednosti moderne demokratije – ravnopravnost i antifašizam, te da on, kao političar, pozdravlja tu odluku.
Prema Dačićevom mišljenju, odluka suda o zabrani „Nacionalnog stroja“ imala bi pozitivnije efekte da je doneta ranije.
Dačić navodi da nije jedino na policiji da otklanja posledice delovanja ekstremističkih grupa i poručio da svi zajedno u državi moraju da se bore protiv takvih negativnih pojava.
Na pitanje da li će još neka organizacija biti zabranjena, Dačić je naglasio je da je to pitanje za Ustavni sud, ukazujući da će policija sankcionisati sve koji krše i ugrožavaju ljudske slobode.
Ekstremisti u Srbiji nemaju veze sa tradicijom, liče na vršnjake iz Nemačke i Engleske
Istoričar Predrag Marković objašnjava da je ekstremna desnica bila retka pojava u Srbiji, ali i da ideje nacizma nisu bile svojstvene srpskom narodu.
On je rekao da je ekstremna desnica bila izuzetno retka pojava u Srbiji i da je, kroz istoriju, bilo jako malo velikih političkih partija koje bi mogle da se nazovu desničarskim, a kamoli ekstremno desnim.
Marković objašnjava da je Zbor Dimitrija Ljotića bila beznačajna stranka pre Drugog svetskog rata na domaćoj političkoj sceni i da taj političar „ima više pristalica sada nego što je imao u vreme kada je delovao“.
Govoreći o današnjim neonacistima u Srbiji, Marković je rekao da se više radi o delu omladinske supkulture sa Zapada, nego što bi moglo da se kaže da je njihova pojava vezana za nacionalnu tradiciju.
„Ikonografski i stilski, ti mladi ekstremisti više liče na vršnjake u Britaniji ili Nemačkoj i nemaju mnogo veze sa našom tradicijom, jer mi nemamo tradiciju ekstremne desnice“, rekao je Marković.
Istoričar je rekao da je, pre Drugog svetskog rata, Ljotićev Zbor imao podršku uglavnom mladih religioznih ljudi iz Bogomoljačkog pokreta, ali da to nije bilo dovoljno za neki politički uspeh.
Za vreme rata i okupacije, Ljotić je osnovao dobrovoljačku paravojsku ali je, prema Markovićevim rečima, ona bila
najmalobrojnija od svih oružanih snaga u Srbiji jer se najveći deo intelektualne omladine opredelio za krajnju levicu, odnosno komunistički pokret.
