Rajska mesta za odmor vegetarijanaca
Ukoliko meso nije hrana koju želite imati na svom jelovniku, izbor mesta za odmor može biti sužen, posebno ako izgarate od želje da posetite stepe središnje Azije ili unutrašnjost južnoameričkog kontinenta. Ipak, neke se zemlje s pravom nazivaju rajem za vegetarijance.
Među svetskim metropolama, vegetarijanska gastro prestolnica bez premca je London u kojem, od uličnih štandova do profinjenih vrhunskih restorana, možete uživati u fantastičnim bezmesnim jelima.
U istraživanju američke organizacije za prava i zaštitu životinja PETA, na vrhu lestvice našli su se još Njujork, Melburn, Bombaj i San Francisko, koji je već godinama domaćin Svetskog vegetarijanskog festivala.
S više od 100 vegetarijanskih restorana, po tvrdnjama portala Happycow, rajsko mesto vegetarijancima je i Singapur. Uz zavidan broj restorana, singapurska kuhinja vegetarijansku krunu zaslužuje i zbog uticaja raznih kuhinja u kojima je povrće glavna prehrambena namirnica. Među njima je svakako i gastronomska tradicija Indije, zemlje s najviše vegetarijanaca na svetu.
Indija
Uglavnom zbog vere i duhovnih učenja, Indija je zemlja s najviše ljudi koji ne jesu meso. U tome se posebno ističe južni deo indijskog potkontinenta gde se ‘mesožderi’ smatraju čudacima. Dva su jela posebno obeležila indijsku kuhinju – thali i dosa. Thali je pladanj s više različitih jela, zavisno od regije, uz obavezan dodatak riže, povrća, umaka od karija ili jogurta. Sve se servira u posebnim zdelicama složenima na istom velikom tanjuru. Dosa je palačinka od rižinog brašna, a puniti se može raznim kombinacijama povrća, umaka i začina.
Italija
Naravno, Italija je domovina pice i testenina, no svakako se isplati istražiti iskonsku kulinarsku tradiciju u kojoj posebno mesto zauzima hleb, pogača ‘focaccia’ ili tanki, hrskavi ‘pane fresa’, po mogućnosti sa Sardinije. Lokalne pijace pune su divota poput raznih vrsta maslina, sušenih rajčica, mariniranih artičoka i paprika. Jedete li pri tom i sir, ne zaboravite probati pecorino, taleggio ili modri dolcelatte koji je boju poprimio ležeći u crnom vinu. Svaka regija ima svoje adute. U Umbriji su to crni, a u Piemontu beli tartufi, šparoge u Venetu, a kapari na Siciliji.
Maroko
Zbog utecaja mnogih naroda koji su stolećima prolazili ovom zemljom, marokanska kuhinja jedna je od najraznovrsnijih u sredozemnom prstenu. Posebno što se tiče začina, ali i širokog spektra plodova zemlje, od mediteranskih do tropskih. Zanimljive su i kombinacije ukusa, no pripazite jer ne moraju sva jela od povrća nužno biti spravljena bez mesa. Za kuskus, na primer, u restoranu treba naglasiti da želite strogo povrtni. Tu su i razne tople i hladne salate, umaci i neizbežan namaz humus. Tokom ramazana jede se harira, supa od sočiva, rajčice i začina, a uz sve se poslužuje arapski hleb ‘khubz’.
Liban
‘Meze’ je fantastična izmišljotina – zašto bi na stolu bilo samo jedno ili dva jela, kad celi sto, za predjelo na primer, možete napuniti hrpom malih jela veličine zalogaja. Povrće koje će uslediti u glavnom jelu Libanci rado prže, pohuju, mariniraju, peku, kuvaju, a sve je popraćeno obiljem svežeg povrća, salata i aromatičnih umaka, uz ukuse luka i maslinovog ulja. Ne zaboravite razne vrste hleba, savijača i kolača, kao ni nezaobilazni namaz od sezama, tahini.
Tajland
Poput San Franciska, i Tajland ima vegetarijanski festival. Svake se godine održava u Puketu pod imenom Kin Jay i traje deset dana. Izvorno ima kineske korene, što ne čudi s obzirom na to da na tom području žive mnogi Tajlanđani kineskog porekla. Zamišljen je kako bi se kroz deset dana vegetarijanskom dijetom doživelo duhovno pročišćenje, a turistima predstavlja sva bogatstva kuhinje u kojoj je važan ne samo dobar ukus, nego i reprezentativan izgled. I u ostatku godine vegetarijanci mogu uživati u raskošnim povrtnim jelima oplemenjenima okusima karija, papaje, kokosovog mleka, agruma i aromatičnih začina, uz nezaobilaznu porciju riže.
