Ružičaste prognoze za crnu sliku Niša

Gotovo svaki peti, radno sposobni Nišlija je bez posla, a malo je onih koji dele optimizam gradske vlasti da će pronaći posao. Mnogi se osećaju bespomoćno i poniženo pred kako navode partijskim konkursima. Medijski istraživački centar je pokušao da utvrdi ima li nade za nezaposlene u Nišu.
Nišlijka Suzana Rajković(50), magistar elektronike živi od penzije svojih roditelja. Poslednjih godinu dana pokušava da se zaposli.Svaki razgovor sa potencijalnim poslodavcem praktično se završi već kod prvog biografskog podatka koji otkriva Suzanine godine. Stručnost je tu manje ili skoro najmanje važna.
-Pripadam generaciji koja je izgubljena u vremenu, jer godine su proticale u traženju posla-kaže Suzana Rajković.-To je bilo i moje iskustvu u korejskoj „Juri“, gde sam se prijavila za posao nadajući se da godine neće biti prepreka. Ta poslednja nada da ću uspeti da se zaposlim je pala u vodu, jer su tražili radnike mlađe od 30 godina. Mislim da sam došla do one tačke kada ću morati da zatražim pomoć u Centru za socijalni rad.
Nisu samo Suzanu spoticale godine. Za visokokvalifikovane stručnjake oba pola, suštinski su zatvorena vrata.To svedoči Slaviša J, pravnik po struci.
-Umesto da brinem o porodici postao sam teret i njima i sebi – iznosi Slaviša.-Za radno mesto se traži i politička podobnost, a ja to ne zadovoljavam. Jutro mi počinje mislima šta bi mogao pre da platim.Računi za komunalne troškove se gomilaju.Osećam se nemoćno. Ponižen sam kao čovek jer ne mogu radom da obezbedim porodici normalniji život.
Slaviša je  pokušao da pokrene i privatni biznis. Bezuspešno. Poreske obaveze prema državi onemogućile su da posao krene dalje od nule. Gotovo na rubu egzistencije zajedno sa Suzanom i Slavišom je 36.196 nezaposlenih Nišlija, gradu koji je sa nešto preko 250.000 stanovnika treći po veličini u Srbiji i u kome ima 173.150 radno sposobnog stanovništva od 15 do 64 godine.Prema podacima iz Statističkog godišnjaka grada svakoga meseca 200 ljudi ostane bez posla. Samo u februaru 2011.godine, u poređenju sa januarom, broj nezaposlenih Nišilja se povećao za 430 osoba, a u martu je ovaj broj postao veći za još 260 građana. Kako raste broj ljudi bez posla tako vrtoglavo pada i broj Nišlija koji od plate izdržavaju porodice.Pravi sunovrat zabeležen je 2010.godine kada je od 73.300 zaposlenih Nišilja ovaj  broj pao na 66.270. Radno mesto po različitim osnovama izgubilo je 7.000 osoba.
Ljubiša Aleksandrić je jedan od Nišlija koji pripada armiji nezaposlenih u najvećem gradu jugoistočne Srbije.
-Radio sam 20 godina u Duvanprometu–priča Ljubiša. –Spreman sam da radim bilo kakav posao.Vidim da i drugi razmišljaju kao ja. Konkursi su, međutim, izgubili svaki smisao. Privatni poslodavci angažuju nove radnike na preporuku poslovnih partnera, a u javnim preduzećima su važnije partijske knjižice od stručnosti.Sve je otvorenija i diskriminacija polova.Devojke sve teže dolaze do posla jer privatnici, najviše u bankarstvu, ne žele da prime neudate devojke jer moraju da ih plaćaju dok su na porodiljskom bolovanju.Supruge i majke prosto nisu poželjne,zbog dece često izostaju s posla.
 
Posao se bolje traži u grupi
Pojedinac ne uspeva da dođe do posla,a broj nezaposlenih prerasta u kritičnu masu. Otuda je i formiranje posebnog Nacionalnog pokreta nezaposlenih Srbije čije je sedište u Kruševcu proizašlo kao logičan pokušaj ugroženih kategorija stanovništva da promene svoj  status. Ljubiša Aleksandrić, predsednik Gradskog odbora ovog pokreta u Nišu u delovanju ovako definisane organizacije vidi moguću zaštitu interesa nezaposlenih.Svima je cilj pronalaženje posla.
-Organizovanje penzionera i političkih stranaka, načini na koji funkcionišu  u grupi pokazuju da jedino masovnija struktura donekle može da bude od uticaja. Bez posla nas ima mnogo,ali jedinke niko ne čuje Kada zagrmi 36.000 ljudi neko će ipak,morati.
U pokretu podsećaju na činjenicu da nezaposlenost na nacionalnom nivou i za državu predstavlja značajan teret. Visina socijalnih davanja to samo neposredno determiniše. Otuda se i javlja sledeći paradoks. Država ne investira,već konstanbtno pokriva gubitke nedostatka zdravih investicija,koje bi uposlile ozbiljnije grupe radno sposobnih i aktivnih pojedinaca.
-Samo za nezaposlene, država izdvaja iz budžeta 21 milijardu dinara godišnje. To je više od ulaganja u  razvoj nauke, a upravo bi nauka trebalo da pokrene sve u zemlji pa i proizvodnju sa novim tehnologijama – smatra Aleksandrić. – Da ne pominjemo davanja za socijalno ugroženo stanovništvo koje ne radi i prinuđeno je da prima materijalna davanja Centra za socijalni rad. To je novac koji se konstantno odliva iz državne kase. Slično je i na lokalnom nivou. Umesto da se investira u nova radna mesta, ljudima koji ne rade nudu se novčana pomoć koja u masi i nije tako mala, a pojedincu ne znači puno. Svako bi od nas više voleo da sam zarađuje za porodici i da ne živi od milostinje vlasti.
 
Značajne promene vode do posla
Istraživanja su pokazala da je dobar broj Nišilja spreman da napusti grad ukoliko bi im se ukazala prilika za dobar posao. Vladimir Pukšet, diplomirani inženjer elektronike je jedan od ljudi koji odlazak vidi kao neku vrstu rešenja.
-Od Nacionalne službe za zapošljavnje nema neke koristi, pa i ako se nalazim na njihovoj evidenciji za poslom tragam sam – objašnjava ovaj mladi Nišlija.Obilazio sam sve sajmove zapošljavanja, ostavljao poslodavcima  podatke  i konačno se isplatilo. Dobio sam posao u struci u jednoj firmi u Subotici. Nije mi to smetalo jer sam bio spreman da odem. U Nišu jednostavno ne postoji ni najminimalnija šansa da se dođe do posla. Uskoro odlazim i počinjem da pripremam teren za prelazak moje porodice.
Mnoge Nišlije su do prvog posla došle van zemlje. Đorđe Ilić je profesionalnu karijeru započeo u Libiji. U Nišu je beznadežno čekao na posao kao građevinski inženjer, a u inostranstvu je gradio puteve, železnicu i luke.
Promena struke jedno je od mogućih rešenja, kome pribegavaju nezasposlene Nišlije.. Smerovi Medicinske škole se  poslednjih nekoliko godina pokazuju kao vrlo atraktivne za prekvalifikaciju. Osobe sa fakultetskim diplomama vanredno završavaju najtraženije smerove ove škole koji im otvaraju vrata mnogih firmi u „belom svetu“.
Prekvalifkacijom se bavi i Udruženje zanatlija u Nišu. Prema rečima Blagoja Stanisavljevića, predsednika ovog Udruženja i Zanatske komore Srbije, za oslednjih pet godina u Nišu je prekvalofikovano blizu 10.000 osoba. On dodaje da u gradu ima i preko 14.000 privrednih subjekata koji mogu da pomognu rešavanju problema nezaposlenosti. Da svako od njih zaposli dva radnika problem bi bio smanjen na podnošljive razmere.
– U početku smo radili prekvalifikaciju i obuku za stare zanate da bi smo sada, prateći potrebe tržišta, počeli i obuku za zanimanja koja su sve traženija a odnose se uglavnom na korišćenje alternativne energije – kaže Stanisavljević. – Polaznicma prekvalifikacija omogućavamo i praksu van Srbije gde mogu na konkretan način da nauče posao kojim bi se bavili, a omogućeno im je prisustvo saminarima koji su deo obuke.
 
Zapošljavanje putem zvaničnih kanala
Prvi korak ka traženju posla legitimnim putem je prijavljivanje na evidenciju Nacionalna službe za zapošljavanje, gde je prema zvaničnim podacima februara 2011. godine bilo prijavljeno 36.196 osoba. Između 25 i 30 godina starosti čak 14.500 lica. Na evidenciji je 17.378 Nišlija sa srednjim obrazovanjem, ali i 7,5 posto nezaposlenih sa fakultetskom diplomom, magistara, doktora nauka.Ovo prvi, iznose u NSZ najteže dolaze do posla.U filijali ove republičke ustanove u Nišu tvrde da primenjuju aktivnu politiku zapošljavanja,koja delom uspeva da ugasi požar.
–Ekpanzija nezaposlenosti u Nišu počela je krahom velikih privrednih giganata kao što su Mašinska i Elektronska industrija,što je posledica ulaska zemlje u tranziciju-ukazuje Biserka Tošović, direktorka Nacionalne službe za zapošljavanje Filijala u Nišu.-Potom je počela privatizacija koja nije najsrećnije izvedena. Kao rezultat dobilo se otpuštanje velikog broja radnika,pre svega zbog neprofitabilnog poslovanja preduzeća. Sada su sve oči uprte u strane kompanije koje su najavile svoj dolazak u Niš. Prva je „Jura“ koja može da uposli preko hiljadu radnika. U pogonima „Benetona“ s druge strane, uhlebiće se oko 2.000 tekstilaca koji se sada nalaze na evidenciji. To su naša očekivanja i verujem da će se ostvariti.
Naša sagovornica dodaje da se broj nezaposlenih razlikuje po gradskim opštinama. Najveća stopa nezaposlenosti registrovana je  u gradskoj opštini Medijana, gde ne radi 11.323 ljudi. Medijana se nalazi na drugom mestu na listi opštine prema broju nezaposlenih, a ispered nje je samo Novi Beograd. Gradska opština Medijna ima nešto preko 88.000 stanovnika od kojih je 62.000 radno sposobno. Dakle svaki peti stanovnik centralne niške opštine ne radi. Direktorka filijale NSZ veruje da će aktivna politika zapošljavanja,koju realizuje Nacionalna služba za zapošljavanje dati konkretne rezulatate. Podsticajne mere predstavljaju dodatan stimulans poslodavcima.
-I ove godine u saradnji sa Ministarstvom za ekonomiju i regionalni razvoj,u okviru projekata Aktivnih mera zapošljavanja realizujemo više programa namenjenih osobama bez posla,ali i poslodavcima – kaže naša sagovrnica. – Prošle godine je ovim programima upošljeno oko 1.300 mladih ljudi, a ove godine očekujemo da putem tih projekata do posla dođe oko 1.800 mladih Nišlija. Među ponuđenim programima nalazi se projekat „Prva šansa“ koji daje mogućnost mladim diplomiranim Nišlijama da dođu do prvog radnog mesta. Njihov rad kod poslodavaca se subvencioniše, pa poslodavci lakše pristaju da zapsole ove ljude.Uslov je da nisu stariji od 30 godina. Tu je još i program za pripravnike koji je, takođe, namenjen mladima koji nisu dobili do sada šansu da rade. Nekoliko projekata se odnosi i na poslodavce.Insistiramo na zapošljavanju osoba sa invaliditetom kojih na našoj evidenciji ima 640.
 
Optimizam lokalnih vlasti
U poslednjih godinu dana predstavnici lokalne samouprave šalju intenzivnije poruke optimizma Visoki zvaničnici gradskih vlasti počeli su da govore o stranim investicijama. Milan Ranđelović, šef Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj veruje da će Niš uskoro biti bogatiji za 40 firmi. Njihova ukupna vrednost je 330 miliona evra. Ostvare li se ova ulaganja, Nišlije bi dobile blizu 9.000 radnih mesta.           .
Ružičaste prognoze daje i gradonačelnik Niša Miloš Simonović, koji  je u izjavama za medije naglasio da je otvaranje novih radnih mesta izvesno, ali da hroničan problem nezaposlenih ne može da se reši za godinu-dve.  Za odgovor kako konkretnije i dugoročnije može da se sanira nezavidna ekonomska i društvena situacija u zemlji ostali smo uskrađeni i pored više zahteva prosleđeniih gradonačelnikovom kabinetu.
-Posle dvadest godina zahvaljujući investicijama očekujemo smanjenje stope nezaposlenosti– kazao je Simonović. – Ova očekivanja su zasnovana na ulaganjima,čija je realizacija startovala 2010.godine. Južnokorejska kompanija Jura je početkom maja počela sa proizvodnjom i  do kraja godine trebalo bi da zaposli 1.500 ljudi. Do kraja jula se očekuje i završetak izgradnje italijanske fabrike Dajtek  koja će uposliti oko 400 radnika. U Niš dolazi i kompanija Jura eltek koja će, takođe, uposliti jedan broj Nišlija. I francuska kompanija Sažem bi trebalo u ovoj godini da zaposli oko 300 naših sugrađana. To je dobra osnova za smanjenje broja nezaposlenih, ali je nerealno očekivati da ovaj problem bude u tako kratkom vremenskom roku rešen.
Profesor dr Boban Stojanović sa Ekonomskog fakulteta u Nišu smatra da ne postoji čarobni štapić za rešavanje problema nezaposlenosti. On govori i disbalansu koji postoji između broja novozaposlenih i osoba koje su u međuvremenu ostale bez posla koji se teško rešava.
-Veliki broj radnika svakodnevno ostaje bez posla zbog smanjenog obima ekonomske aktivnosti u zemlji – kaže dr Stojanović. – I to više nema veze sa Svetskom ekonomskom krizom koju svi rado pominju u ovom kontekstu. Pre bih rekao da se radi o ekonomskoj krizi u Srbiji koja ne može tako brzo da se prevaziđe jer za to ne postoji čarobno rešenje. U ovakvoj ekonomskoj situaciji mnoge firme se gase ili smanjuju obim proizvodnje, a posledica toga je gubitak posla za radnike koji u ovom slučaju postaju višak.
Nova radna mesta dolaze samo sa novim investicijama, dodaje profesor dr Stojanović.
-Primer Niša pokazuje da je dolazak novih investitora moguć i realan, ali efekti njihovog dolaska nisu tako vidljivi kako se očekuje – naglašava dr Stojanović. – Samo pregovori sa investitorima traju dve do tri godine, a još najmanje godinu dana je potrebno da sve to zaživi.Osim toga, broj radnika koji oni uposle daleko je manji od broja onih koji na posao čekaju.Tako problem ostaje.
Najavljene investicije i zapošljavanje samo su kap u moru koja teško da može da ugasi požar.I da svih 9.000 novih radnih mesta koja su najavljena budu popunjena na evidenciji nezaposlenih naći će se i dalje pozamašan broj osoba, od preko 27.000. I sa ovim brojem se može govriti o armiji ljudi bez radnog mesta koji su sve bliži liniji siromaštva. Među najugroženijama će se i dalje nalaziti osobe koje su pregazile godine. Čak i najava lokalnih vlasti da u realizaciji projekata javnih radova prednost imaju starije osobe bez posla nije rešenje. Opet se radi o zamagljivanju problema. Posao dobijen preko javnih radova traje tri do šest meseci nakon čega opet nastupa očaj.
Prema zvaničnim podacima Statističkog godišnjaka grada Niša  u 2010.godini od svog posla je živelo 66.270 Nišlija što je za 10.000 manje u odnosu 2004.godinu, a nekada je, dok je cvetala industrija samo u niškim fabrikama radilo 100.000 ljudi.