Stanković: Sve pare na sigurnom

Rekonstrukcija Kliničkog centra Srbije mora biti skromnija, nego što je planirano pre nekoliko godina, kada je najavljen ovaj projekat. Zašto bismo gradili još jednu zgradu da se u njoj gnezde vrapci ako nemamo novaca da je dovršimo i opremimo! Ovih dana od uprave KCS očekujemo odgovor šta najbolje može da se uradi sa 75, ili maksimalno 102 miliona evra. Kada to utvrdimo do detalja, definitivnu odluku će doneti nadležni organ koji je formiralo Ministarstvo zdravlja, a sa odlukom ćemo upoznati Skupštinu Beograda i Vladu, jer ovo je velika investicija – kaže za ”Novosti” dr Zoran Stanković, ministar zdravlja.
On tvrdi da je 150 miliona evra, iz kredita Evropske investicione banke, namenjenog za rekonstrukciju četiri klinička centra, na sigurnom, deponovano i oročeno. Još nije počeo rok za otplatu, a Srbija će, kaže, iskoristiti mogućnost da ”povuče” i dodatnih 50 miliona evra kredita.
* Da li je novac iz kredita ”načet”?
– Da. Između šest i osam miliona evra potrošeno je do sada za projekte i plate zaposlenih na tim projektima.
* Zna li se kada će, napokon, početi rekonstrukcija četiri klinička centra, najavljena pre gotovo šest godina?
– Za centre u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu još nisu završeni glavni projekti. Zakazaćemo razgovore sa ambasadorom Italije u Beogradu i predstavnicima italijansih firmi koje rade projekte KCS, da vidimo kako možemo da nadoknadimo zakašnjenje. Očekujemo da građevinski radovi počnu tokom leta, najkasnije na jesen.
* Za koliko će biti pomeren prvobitni rok za završetak kliničkih centara, koji ističe krajem 2012. godine?
– Do tada je trebalo da se završe samo građevinski radovi. S obzirom na to da se kasni, nije realno očekivati da svi klinički centri budu gotovi, opremljeni i spremni da prime pacijente pre 2015. godine.
* Da li ste za dva meseca, od kada ste preuzeli dužnost ministrazdravlja, uspeli da ”skenirate” sistem?
– Posetio sam oko 20 zdravstvenih ustanova i video koji problemi muče i zaposlene u zdravstvu, ali i pacijente. Sada pravimo detaljnu analizu šta može da se popravi. Mogućnosti su nam ograničene. Ministarstvo zdravlja ove godine raspolaže sa upola manje novca nego 2007. godine.
* Da li je to, možda, pokazatelj maćehinskog odnosa države prema zdravstvu?
– Ni u drugim resorima nema dovoljno novca. Mi tražimo da se za zdravstvo odvaja više od šest odsto nacionalnog bruto proizvoda, treba nam više novca u zdravstvu, ali svesni smo da i iz drugih ministarstava stižu slični zahtevi, a država je u teškom materijalnom položaju.
* Šta ste ”na prvi pogled” uočili kao najveći problem u zdravstvu?
– Video sam i dobre i loše primere, ali dok se ne završi sistematizacija u samom Ministarstvu zdravlja, neću ni jedan da izdvajam. Tek kada se bude oformio tim, javno ću reći to i to su problemi, a ovo su ljudi koji bi tebalo da ih rešavaju.
* Menjate li čitav tim saradnika koje ste nasledili od Tomice Milosavljevića?
– Ne. Doći će novi ljudi koji će voditi finansije i brinuti se o zakonitom poslovanju Ministarstva. Formiraćemo i nove sektore. Očekujem da će sistematizacija biti završena za nedelju dana.
* Protekle nedelje stvoren je utisak da niste baš ”na istoj talasnoj dužini” sa saradnicima: sa skupštinskog odbora za zdravstvo preneto je da ste rekli da će dopunski rad lekara, možda, biti ukinut, a sutradan je iz Ministarstva to demantovano?
– Jednostavno sam pogrešno interpretiran. Dopunski rad je zakonom predviđen, ali iz velikih ustanova smo dobili primedbe da imaju problema sa njegovom organizacijom. Isti lekari i sestre rade i pre podne, i posle radnog vremena. Sad proučavamo iskustva drugih zemalja i primer Hrvatske, gde dopunski mogu da rade samo lekari koji ispunjavaju normu u redovnom radnom vremenu. To je samo jedna od mogućnosti za koju bismo i mi mogli da se odlučimo. Ne može pre podne da se ”hvata ladovina”, a da se popodne dopunski zarađuje.
* Uključivanje privatnika u sistem zdravstva, bar tako što će moći da otvaraju bolovanje i daju upute za specijalistu ili bolnicu, po drugi put je ”zapelo”…
– Mi smo Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje vratili na doradu pravilnik kojim se reguliše proširivanje prava privatnika, jer je suprotan Zakonu o zdravstvenom osiguranju. Nema nijednog razloga da taj pravilnik posle usaglašavanja sa Zakonom ne bude prihvaćen.
* I sami ste nekoliko puta istakli da je uključivanje privatnika jedan od uslova za ulazak u EU. Kojim tempom i u kojem obimu to može da se očekuje?
– I to zavisi od materijalnih mogućnosti. Moramo dobro da izvagamo šta i koliko možemo. Ma koliko se to nekome činilo sporo, bolje je nego donositi ishitrena rešenja, a onda ih menjati već posle mesec-dva, i stvarati utisak da zapravo ne znamo šta hoćemo. Zasad je sigurno samo da niko neće moći da ima majorizaciju u pružanju zdravstvenih usluga.