Povoljna klima u Crnu Goru donosi i tropske komarce, a oni dengu i malariju
Komarci iz tropskih krajeva, koji prenose opasne bolesti, zahvaljujući povoljnim klimatskim uslovima kako tvrde domaći naučnici, lako mogu da se odomaće i u Crnoj Gori, a opasnost je utoliko veća jer visoke temperature umnogome umanjuju učinak hemije kojom se zaprašaju dosadne krvopije.
Iako do sada u Crnoj Gori nisu registrovane denga, groznica Zapadnog Nila i malarija – zarazne bolesti koje prenose komarci, s obzirom na epidemiološku situaciju u zemljama iz okruženja i u Evropi, one bi se mogle očekivati i kod nas, upozoravaju iz Instituta za javno zdravlje.
„S obzirom na to da je denga groznica prošle godine registrovana u susednoj Hrvatskoj, a groznica Zapadnog Nila u velikom broju evropskih država, postoji rizik od pojave i širenja tih bolesti kod nas, a tome pogoduju i ovdašnji klimatski uslovi, visoke temperature i izražena vlažnost“, objašnjava za “Vijesti” načelnik Odeljenja za epidemiologiju zaraznih bolesti Instituta za javno zdravlje dr Vesna Beatović.
Ističući da su u Crnoj Gori u proteklih deset godina registrovane bolesti – lajšmanioza koju prenose komarci, u narodu poznatiji kao nevidi i lajmska bolest koja se može zaraditi od ujeda krpelja, dr Beatović smatra da postoji rizik i od ponovne pojave malarije, koja je kod nas iskorijenjena 1964. godine.
Uz to je, prema njenim rečima, na našem području registrovano intenzivno širenje azijskog, tigrastog komaraca, koji prenosi ta oboljenja.
„Inkubacija groznice Zapadnog Nila je do 14 dana nakon uboda zaraženog komarca, a kod oko 80 odsto zaraženih osoba nema pojave nikakvih simptoma ili je to blaga klinička slika praćena povišenom telesnom temperaturom, glavoboljom, bolovima u mišićima i zglobovima, mučninom, povraćanjem..“, objasnila je dr Beatović.
To je od prošle godine, prema njenim rečima, postala preteća zarazna bolest u Evropi u Grčkoj, Turskoj, Izraelu, Rumuniji, Italiji… zemljama u kojima naši građani često turistički borave.
Anopheles sa Skadarskog jezera prenosi malariju
Dr Beatović je navela da malariju prenosi vrsta komarca anopheles, koji je posebno nastanjen u okolini Skadarskog jezera.
„Bolest se može preneti i putem krvi zaraženog prilikom transfuzije, transplantacije tkiva i organa, razmenom zagađenih igala i špriceva i veoma retko sa majke na dete. Od malarije godišnje u svetu umre preko milion osoba, a endemski se javlja u više od 100 zemalja“, kazala je dr Beatović.
Stoga ona savetuje građanima da se pre odlaska u oblasti u kojima je registrovano to oboljenje obavezno obrate epidemiološkim službama Instituta ili domova zdravlja radi propisivanja preventivnih lekova.
„Denga groznicu koja je prvi put registrovana pre četiri godine u Hrvatskoj prenosi tigrasti azijski komarac, koji se nastanio duž cele Jadranske obale“, objasnio je doktor Instituta Nebojša Sekulić.
Bolest protiv koje još nema ni leka, ni vakcine, kako je dr Sekulić kazao, manifestuje se glavoboljom, opštom slabošću, temperaturom, izrazito jakim bolovima u zglobovima i mišićima, bolovima u očnim dupljama, povećanim limfnim čvorovima i osipom ili crvenilom kože, dok se katkad mogu javiti tačkasta, a retko i jaka krvarenja koja vode u denga šok sindrom ili denga hemoralgičnu groznicu, sa lošim ishodom.
Tigrasti se komarac od običnog razlikuje po tome što napada i danju, a ne samo noću. Ima karakteristične bele pruge na nogama, njegov ubod ostavlja jači trag na koži. Ime je dobio zbog belih pruga na tamnosmeđem telu, a domovina mu je istočna Azija, gde prenosi žutu i denga groznicu i ostala slična zarazna oboljenja.
Najveći broj obolelih od lajšmanioze, prema rečima dr Miloša Mažibrade, registrovan je u Podgorici, Baru i Ulcinju.
„Dok je kožna lajšmanioza uglavnom lakše oboljenje, visceralni oblik (crna groznica) ima mnogo ozbiljnije posledice po zdravlje. Parazit napušta kožu i napada organe imunološkog sistema. Početak bolesti je neupadljiv, moguć je gubitak apetita i telesne težine, malaksalost, bledilo, dok se nešto kasnije javlja temperatura (na koju ne utiču antipiretici i antibiotici), uvećanje slezine, jetre i limfnih žlezda“, objasnio je dr Mažibrada, dodajući da većinom obolevaju deca starosti od prve do desete godine.
Nestručno zaprašivanje otvara prostor tigrastim komarcima
Da Crnoj Gori zbog nestručnog zaprašivanja preti najezda azijskih tigrastih komaraca, prenosilaca brojnih zaraznih bolesti, opominje rukovodilac studijskog programa biologija profesor Vladimir Pešić.
„Problem je što se zbog nestručnog zaprašivanja komaraca od strane nadležnih komunalnih službi obični komarci suzbijaju, a tigrasti zauzimaju staništa, te se veoma brzo šire na našim prostorima“, objašnjava profesor Pešić.
On navodi da se zaštita građana od komaraca kod nas svodi na uništavanje odraslih formi, bez sistemskog i dugoročnog plana suzbijanja i prethodne stručne analize o njihovim staništima.
„Takođe, jedina smo država u regionu koja nema izrađen monitoring komaraca, kako tigrastog, tako ni drugih insekata – krpelja i nevida, bez čega je teško proceniti sadašnje stanje i dati adekvatna rešenja za efikasno suzbjanje insekata opasnih po zdravlje ljudi“,tvrdi prof. Pešić, dodajući da je tigrasti komarac nastanjen na primorju, okolini Skadarskog jezera, Podgorici i u Bjelopavlićima, u blizini rijeke Zete.
Interesantno je, dodao je Pešić, razbiti famu koja prati komarce da ulaze uglavnom u osvetljene prostorije.
„Naime, kućne komarce ne privlači svetlo, već u prostorije u kojima ima ljudi ulaze prvenstveno zbog povećane koncentracije ugljen-dioksida koji se oslobađa disanjem i preko kože“, razjasnio je nedoumicu profesor Pešić.
Stručnjaci upozoravaju građane da se protiv komaraca i opasnosti koje nose može izboriti i rešavanjem problema kanala, bara, bazena za kupanje, septičkih jama, šahtova, podnožja liftova, poplavljenih podruma, posebno starih i odbačenih automobilskih guma, te posuda sa ustajalom vodom.
