Bez leka nema sna

Nesanica je najzastupljenija zdravstvena tegoba Srba, govore poslednji zvanični podaci Instituta za javno zdravlje „Batut“. Čak 27 odsto žena i 17 odsto muškaraca žali se da povremeno ne može da zaspi, ili da „u cugu“ prospava noć. Iako procentualno više žena pati od nesanice, broj muškaraca koji jutro dočekuju otvorenih očiju duplo je veći nego što je to bilo pre deceniju.
To je, prema rečima primarijusa dr Branka Vukovića, psihijatra Odeljenja za nepsihotične poremećaje KBC „Dragiša Mišović“, posledica nagomilanog stresa koji poslednjih godina sve više pogađa muškarce.
– Problemi na poslu, pritisci zbog neizvršenih obaveza, strah za egzistenciju porodice, ali i hronični stres kao produženi odgovor godinama akumulirane traume, počeli su da uzimaju danak u neprospavanim noćima.
Prema podacima Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, doktori su lane ispisali 289.000 recepata za hipnotike i sedative, koji se koriste za uspavljivanje, dok su pacijenti popili 374.234 kutije ovih lekova.
Profesor dr Nikola Ilanković, neuropsihijatar Instituta za psihijatriju KCS, kaže da je normalno da čovek ponekad zbog nečeg ne spava ili lošije spava. Čak 90 odsto svetske populacije povremeno muči nesanica.
– I najmanji spoljni povod, promena temperature, bazičnog pritiska, promena mesta boravka ili postelje, može da poremeti san. U tom slučaju ne treba se prisiljavati na san po svaku cenu. „Normalna“ nesanica ne traje duže od 48 sati i nije praćena ozbiljnim fiziološkim i psihološkim promenama, a spavanje se posle nekog vremena, kad prođe uzrok, uredno reguliše.
Od učestale nesanice pate i oboleli od jetre, bubrega, kardiovaskularnog i respiratornog sistema i psihijatrijski bolesnici.
– Ova vrsta nesanice se odlikuje teškoćama kod uspavljivanja, čestim ranim jutarnjim buđenjem – objašnjava prof. Ilanković. – Spavanje je iscepkano i rastrzano, a osoba se budi umorna i neraspoložena. Raspoloženje se neće popraviti ako se ponovo vratimo u krevet i nastavimo da spavamo. Naprotiv, svaki put budićemo se sve mamurniji i neraspoloženiji. Najbolje je odmah ustati, istuširati se i aktivno nastaviti dan.
Nesanica je u najvećem broju slučajeva simptom neprepoznate depresije.
– Ako nesanicu karakteriše teško uspavljivanje, u većini slučajeva se radi o anksioznosti. Ako čovek lako zaspi, ali se budi pred zoru, bez mogućnosti ponovnog padanja u san, obično je u pitanju depresija – kaže dr Branko Vuković.
KOLIKO TREBA SNA
Doktor Slavko Janković objašnjava da je optimalno spavati između sedam i osam sati dnevno. To je ono što odgovara prirodi čoveka. Statistički je dokazano da je povećana smrtnost kod ljudi koji spavaju preko ovoga ili kraće od ovog vremena.
KOMFOR
Tretman nesanice počinje smanjenjem unosa kofeina, nikotina, stimulativnih napitaka, izbegavanjem jakih začinjenih jela uveče, izbegavanjem uzbuđenja, treninga ili šetnje u večernjim satima. Treba obezbediti komfor za spavanje (prozračena prostorija, temperatura sobe, udoban ležaj). Ukoliko to ne pomogne treba se obratiti lekaru.