CG: 35 biznis planova vrednosti 550 hiljada evra
U Ministarstvo poljoprivrede i ruralnog područja do juče je pristiglo 35 prijava poljoprivrednika za dobijanje bespovratne podrške investicijama u gazdinstva, u iznosu od 50 odsto uloženih sredstava. Prispele biznis planove već danas će razmatrati novoformirana komisija.
Za podršku investicijama sredstva je opredelila Svetska banka i Globalni ekološki fond, kroz MIDAS projekat razvoja crnogorske poljoprivrede. Za ovu godinu investicije će biti podržane sa 2,4 miliona eura, a uslov je da poljoprivrednici i Ministarstvo ispune zahtjevnu proceduru SB.
Ohrabrujuće
Pomoćnik ministra zadužen za ruralni razvoj Igor Golubović saopštio je za Pobjedu da je ukupna vrednost prispelih projekata oko 550 hiljada evra, a da se pojedinačne investicije kreću od pet do 50 hiljada evra.
– Dobili smo aplikacije skoro iz svih delova Crne Gore, a kandidovani projekti su iz oblasti organske proizvodnje, stočarstva, biljne proizvodnje, prerade mleka, pčelarstva i ostalih oblasti koje su predviđene podrškom. Projekti će početi da se razmatraju i nadam se, nakon obilaska proizvođača, da će biti odobreni za sedmicu ili dve – kaže Golubović.
S obzirom na novu i zahtevniju proceduru apliciranja, on smatra da je broj podnetih zahteva za podršku obećavajući i nada se da će takav trend biti i do 13. jula, kada ističe rok za podnošenje zahteva.
– Ako proizvođači ne budu iskoristili sva raspoloživa sredstva, ona će biti vraćena SB. To bi bio i neuspeh Ministarstva i pokazatelj da im nismo dobro objasnili šansu koja im se nudi. Početni rezultati, međutim, ukazuju da je projekat krenuo u dobrom smeru – kaže Golubović.
Krediti
On je kazao i da je finalizovan dogovor sa Investiciono-razvojnim fondom, koji je opredelio kreditna sredstva samo za MIDAS projekat.
– Davaće poljoprivrednicima kredite pod povoljnim uslovima, sa kamatom od četiri odsto, uz hipoteku koja može biti i imanje, objekat ili kuća koju poseduju. Nakon što investicija bude završena Ministarstvo će uplatiti 50 odsto kredita, tako da je proizvođač zadužen samo za drugu polovinu. Maksimalan iznos kredita koji mogu dobiti od Fonda je 20 hiljada evra, ali smo u fazi pregovora da to bude duplo više – kaže Golubović.
On ne očekuje da će poljoprivrednici imati poteškoća u procesu pisanja biznis planova ili kasnije u prikupljanju ponuda od trgovaca. Potencijalni problemi, kako je kazao, mogu se pojaviti u slučaju pribavljanja dozvola za gradnju objekata.
– U pojedinim opštinama nisu usvojeni prostorni planovi, pa može biti problema kod nekih aplikacija. Tu će morati da se uključi naše i druga ministarstva – kaže naš sagovornik.
Završena prva verzija IPARD programa za razvoj ruralnih područja
Ministarstvo je poslalo u Brisel prvu verziju IPARD programa, na osnovu kojeg biti definisano kako će se trošiti novac Evropske unije namenjen ruralnom razvoju Crne Gore. Program obuhvata analizu aktuelnog stanja u ovoj oblasti, prijedlog mera za unapređenje i potencijalnih korisnika.
Golubović kaže da će Evropska komisija tokom juna, nakon razmatranja crnogorskog programa, proceniti šta se u ovoj oblasti i sa koliko novca može postići u budžetskom periodu EU do 2013. godine.
– Crna Gora, sticanjem statusa kandidata, ima pravo na 11 miliona evra iz evropskih fondova za ruralni razvoj, u sledećih tri godine.
Da bismo počeli da trošimo ta sredstva treba nam IPARD program, ali i osposobljavanje struktura u Ministarstvu za decentralizovano upravljanje sredstvima EU. U programu se nalazi analiza stanja u pojedinim oblastima, tačnije sektorske analize mesa, mleka i voća i povrća. Definisane su tri mere podrške – investicijama u poljoprivredna gazdinstva, prerađivačkoj industriji, kao diversifikacija delatnosti u ruralnim područjima, odnosno podrška domaćinstvima da se osim poljoprivredom bave recimo seoskim turizmom – objašnjava Golubović.
Golubović kaže da se u Crnoj Gori neće posebno definisati ruralna područja, jer je prema klasifikaciji OECD-a cela naša zemlja tipično ruralno područje.
– Prema ovoj klasifikaciji ruralnim se smatra svako područje koje ima manje od 150 stanovnika po metru kvadratnom. Rezultati popisa stanovništva iz 2003. i ovogodišnjeg pokazuju da je cela Crna Gora ruralno područje – kaže Golubović.
