Balkan tek 15. na listi američkih interesa
Balkan nije od vitalnog nacionalnog interesa za Sjedinjene Američke Države, izjavio je profesor doktor Gordon Bardoš sa Instituta Hariman, Kolumbija Univerziteta iz Njujorka, navodeći da ekonomska razmena i trgovina sa zemljama jugoistočne Evrope nema veliki uticaj na formiranje američke spoljne politike.
On je juče, tokom predavanja na banjalučkom Fakultetu političkih nauka, istakao da zemlje jugoistočne Evrope nisu nikakva bezbednosna pretnja SAD, jer nemaju nuklearno oružje kojim bi mogle da prete Americi.
Ovaj region, međutim, predstavlja bezbedonosni problem za Ameriku što se tiče islamističkih fundamentalista i ekstremista u ovom regionu u poslednjih 20 godina.
„Samo u tom smislu region jeste od nekog interesa za Ameriku, ali dešavanja na ovim prostorima ne predstavljaju direktnu pretnju Americi„, napomenuo je Bardoš.
„Problemi kojima se bavi SAD nisu ciljani na Balkan, koji je tek na petnaestom mestu američkih interesa. Vašington se bavi pitanjima Libije, Iraka, Afganistana“, precizirao je on.
Bardoš je konstatovao da je svaki napredak na Balkanu proteklih godina postignut zahvaljujući ulozi Rusije, koja svoj strateški interes na ovim prostorima vidi u izgradnji naftovoda.
„Smatram da je nemoguće imati progres na Balkanu ako se opet ne uspostavi saradnja između Vašingtona, Brisela i Moskve, kakva je bila devedesetih godina 20. veka“, dodao je on.
Bardoš je odbio teze da Amerika ima neki dugoročni plan za Balkan, ističući da bi zvanični Vašingon najviše voleo da ne mora da misli o Balkanu, te istakao da je njegova kritika američke politike da je ona veoma marksistička.
„Ja smatram da etnička pripadnost i identiteti nisu suština stvari na ovim prostorima, već da je suština u materijalnim problemima“, istakao je on.
Karijera
Bardoš je pomoćnik je direktora Instituta Hariman pri Fakultetu za međunarodne i javne poslove na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku. Ujedno je i izvršni direktor Udruženja za studije nacionalnosti, najveće svetske akademske organizacije koja se bavi proučavanjem nacionalizma, etničkih sukoba i njihovog rešavanja u bivšim komunističkim zemljama.
Od 1999. godine je konsultant za Balkan pri „Fridom hausu“, jednoj od najpoznatijih američkih nevladinih organizacija za oblast demokratije i ljudskih prava i sloboda, gde se prvenstveno bavi pitanjima demokratije u multinacionalnim sredinama, komparativnim istraživanjem procesa izgradnje država i nacija i ulogom islamskih fundamentalnih grupa na prostoru jugoistočne Evrope. Kao stručnjak za Balkan objavio je brojne radove o različitim aspektima krize i posleratnog razvoja na prostoru bivše Jugoslavije.
