Anoreksija – debeli samo u ogledalu
Anoreksiju karakteriše izrazit gubitak telesne mase uslovljen namernim drastičnim smanjenjem unosa hrane, a izgladnjivanje obavezno „prati“ iskrivljena slika o sopstvenom telu. Kod ovih osoba prisutan je opsesivan strah od gojaznosti koji se ne smanjuje sa gubitkom telesne težine.
Osim gladovanjem, gubitak težine se postiže, odnosno održava, i namernim izazivanjem povraćanja, prekomernim vežbanjem, ali i upotrebom laksativa (lekova za pražnjenje).
– Zbog ovakvog načina života nastaju poremećaji žlezda sa unutrašnjim lučenjem: devojke gube menstrualni ciklus, a muškarci libido – upozorava dr Jelena Gudelj-Rakić, specijalista higijene, magistar ishrane u Institutu za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“. – Od anoreksije najčešće boluju devojke neposredno po početku puberteta, mada poremećaj može da se javi i pre prve menstruacije, ali i u zrelom dobu. Vrlo često okolina dugo ne primećuje gubitak težine koji se maskira nošenjem široke odeće ili čak oblačenjem u nekoliko slojeva.
Doktorka Gudelj-Rakić naglašava da je često teško definisati rani stadijum poremećaja ponašanja u ishrani, delimično i zbog činjenice da veliki broj ljudi danas vodi računa o tome šta, kako i koliko jede. Ipak, ljudi koji imaju ovaj poremećaj, ispoljiće nekoliko karakteristika:
– Njih odaje preskakanje obroka ili jedenje izuzetno malih porcija, izbegavanje obedovanja u društvu, ili krajnje neoubičajeno kombinovanje hrane. Uprkos činjenici da kuva za celu porodicu, anoreksična osoba ne jede pripremljenu hranu, čak oseća gađenje prema ranije omiljenim namirnicama i konzumira samo nekoliko „sigurnih“. Hvali se da jede zdravo, čak postaje vegetarijanac, ali zapravo ne unosi sve potrebne namirnice.
Ovakve osobe prilikom kupovine hrane obavezno proveravaju deklaraciju tražeći podatke o kalorijskoj vrednosti i sadržaju masnoća koje (skoro) potpuno izbacuju iz ishrane. Zavisno od tipa poremećaja izbegava se unos hrane ili krišom jedu enormne količine, da bi se ubrzo zbog osećanja krivice izazvalo povraćanje ili unosom laksativa izazvala stolicu kako bi se što pre oslobodila „viška“. Nije retkost ni kompulsivno iscrpljujuće vežbanje.
– Pri lečenju anoreksije neophodno je kombinovati nutritivnu i psihoterapiju – kaže naša sagovornica. – Od velikog značaja je pomoć i podrška članova porodice koji treba da se uključe u lečenje. Osoba treba da shvati značaj pravilne ishrane kao i da stekne znanja u pogledu pravilnog odabira i načina pripreme namirnica.
Mali broj obolelih se potpuno oporavi: približno polovina vrati svoju težinu i ponovo uspostavi menstrualni ciklus, dok jedna trećina ostaje hronično bolesna sa periodima pogoršanja, uz često bolničko lečenje.
