Cene benzina bez kočnice

Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    Cene benzina bez kočnice

    Benzin i dizel u Srbiji poskupeli su od početka godine od deset do 14 odsto. Uprkos očekivanjima vozača da će liberalizacija tržišta doneti jeftinije gorivo, stalni rast cena nafte na svetskim berzama sve više prazni im džepove. Ali, naftaši i Ministarstvo energetike uglas tvrde da su, zbog slobodnog formiranja cenovnika, benzin i dizel sada jeftiniji nego kada bi država određivala maksimalne cene.
    Za nešto više od pet meseci najveći rast cena beleži evrodizel sa 14 odsto, koga prate BMB 95 sa 11 odsto i dizel D2, koji je sada skuplji za 10 odsto. Brojke pokazuju da je od početka godine sirova nafta poskupela za oko 25 odsto na Njujorškoj berzi, što se neminovno odražava i na Srbiju. Ali, gorivo u Srbiji dodatno opterećuju državni nameti, jer 51,6 odsto cene odlazi na akcizu, porez, naknadu za upis hemikalija i fond za vanredne situacije.
    Prema rečima Ljubinka Savića, savetnika za energetiku u Privrednoj komori Srbije, na cenu goriva kod nas sada najviše utiču kretanja nafte na svetskom tržištu i kurs dolara.
    – Ne možemo da utičemo na to, jer smo mali potrošači – kaže on. – S druge strane, proizvodnja u Srbiji zadovoljava samo trećinu naših potreba. Ali, akcize, takse i porezi su nešto na šta bi država mogla da utiče. Neke zemlje u okruženju smanjuju akcize da bi povećale prodaju i potrošnju goriva.
    Prema Savićevim rečima, cene goriva na pumpama sada su niže nego da se primenjuje formula za određivanje maksimalnih cenovnika, a to pokazuju analize trgovaca na našem tržištu. Kompanije formiraju cenovnike u odnosu na troškove, konkurenciju, ali i platežnu moć građana u različitim delovima zemlje.
    Dok zemlje u okolini smanjuju namete kako bi obuzdale skokove cena goriva, Srbija još nije rešila ni problem dvojnih akciza. Prema najavama, novi zakon o akcizama trebalo bi da bude usvojen sledećeg meseca. Kada akcize budu izjednačene, bez obzira na kvalitet i poreklo goriva, stručnjaci očekuju da bi evrodizel mogao da pojeftini za četiri dinara, dok bi cena bezolovnog benzina BMB95 porasla za tri dinara po litru.
    U Udruženju privatnih benzinskih stanica smatraju da tržište u Srbiji i dalje nije slobodno, jer je država postavila dvostruke aršine za Naftnu industriju Srbije i ostale trgovce.
    – Sa dvostrukim akcizama i lošim uredbama, liberalizacija je fingirana – kaže Bora Tatić, zamenik predsednika Udruženja. – Vozači će osetiti poboljšanje tek kada i drugi prometnici gorivom budu mogli da uvoze kvalitetan benzin i pariraju NIS. U razvijenim zemljama, najviše se troši benzin od 98, pa i do 100 oktana. Ali, kod nas u nomenklaturi nema tih benzina i ne možemo da ih uvozimo.
    Kako kaže Tatić, na lož-ulje iz uvoza zaračunava se toliko velika akciza da njegova cena na kraju bude veća od evrodizela na pumpama.
    – Otvaranje tržišta, ipak, poboljšalo je kvalitet goriva – dodaje Tatić. – Benzin i dizel iz uvoza su dobri, a poboljšala se i proizvodnja u Srbiji.
    RAZLIKA OD PUMPE DO PUMPE
    Cene goriva u Srbiji razlikuju se od pumpe do pumpe. Naftne kompanije formiraju “mikrocenovnike”, u zavisnosti od položaja benzinske stanice. Tako na cenu benzina i dizela direktno utiče razdaljina do sledeće pumpe, troškovi transporta goriva i ekonomska razvijenost kraja. Zato razlika u ceni istog derivata nekada ide i do deset dinara.

    What's your reaction?

    developed by Premium Factory. | Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE