Šta sve ne „štima“ u službenoj priči o Bin Ladenu?

Munjevita i šturo elaborirana akcija ubijanja Osame bin Ladena u Pakistanu ostavila je brojna pitanja, teorije, kao i logičke i moralne nedoumice. Neke od njih pokušao je da razazna Vilijam Saletan, novinar časopisa „Slejt“, nekadašnji pobornik invazije na Irak, a danas žestoki kritičar Bušove politike.

Svoju analizu ubistva Osame bin Ladena, vođe terorističke organizacije Al Kaida, novinar časopisa „Slejt“ Vilijam Saletan bazirao je na osam osnovnih pitanja, na koja do sada američki zvaničnici nisu dali odgovore.

1.Kojim tehnologijama je lociran Bin Laden?

Uprkos ogromnim zidinama Bin Ladenove hacijende, Amerikanci su znali mnogo o ljudima koji tu žive. Pretpostavljalo se, čak, da su unutra mogli da budu neki članovi Bin Ladenove velike porodice. „Njujork Tajms“ piše da je CIA koristila satelitske fotografije. Ali, kako su podaci morali da budu vrlo precizni, a oprez ukućana na visokom nivou, Saletan spekuliše da su u otkrivanju identiteta mogle da budu korišćene i bespilotne letelice.

2.Da li su u napadu na Bin Ladena učestvovale i vazdušne snage?

Američki predsednik Barak Obama je odobrio napad u petak rano ujutro, ali u akciju se krenulo tek 48 sati kasnije. Zašto? Jedan od mogućih razloga su vremenski uslovi. Meteorološke prognoze za Islamabad tokom vikenda najavljivale su oblačno vreme, sa prvim razvedravanjem u ponedeljak ujutro. „Malo je verovatno da bi CIA i Stožer združenih specijalnih operacija reskirali slanje slabo zaštićene ekipe na obračun sa teroristima koji su sposobni da ruše helikoptere. Znači, bile su potrebne bespilotne letelice ili teško naoružani avioni „Er Fransa““, piše magazin „Danger Room“.

– Izveštaji sa terena govore da je napad izveden oko jedan sat posle ponoći, a bespilotne letelice često se koriste u tom periodu – tvrdi Saletan.

3.Uhvatiti ga živog ili mrtvog?

– SAD tvrdi da je Bin Laden ubijen jer se opirao komandosima. Ali, da li su oni uopšte pokušali da ga uhvate živog? Sumnjam! Američki zvaničnik tvrdi da je vlada bacila njegovo telo u more jer „ne žele da se njegov grob pretvori u hram“ – piše Saletan.

Poznati novinar smatra da je istom logikom Bin Ladenu oduzeto njegovo pravo na suđenje, jer bi ga pretvorilo u još većeg mučenika.

4. Bonus dokazi za obaveštajce?

– SAD tvrdi da je akcija njihovog komandoskog odreda u Bin Ladenovom skrovištu trajala do 40 minuta. To uključuje upad, oružani okršaj, uništavanje Bin Ladenovog helikoptera i izvlačenje njegovog leša. Da li je to bilo dovoljno vremena za pronalazak ičeg korisnog što bi moglo da osujeti daljnji rad Al Kaide? Verovatno ne, ali o tim pojedinostima nećemo znati još neko vreme – piše Saletan.

5. Apologija logora Gvantanamo?

Američke vlasti tvrde da su prve informacije o Bin Ladenovom kuriru (čije praćenje je dovelo do akcije) izvučene od „zadržanih osoba“. Bela kuća nije precizirala gde su ti ljudi uhvaćeni. Ali, britanski „Tajms“ piše da su pseudonim Bin Ladenovog kurira američkim istražiteljima dali zatočenici skandaloznog zatvora Gvantanamo Bej. Zbog te institucije SAD trpi teške kritike na polju ljudskih prava (izvlačenje informacija mučenjima, oduzimanje prava zatvorenika na obranu), a Obamino obećanje da će zatvoriti taj logor čim dođe na vlast ispalo je obmanom s velikim O.

– Da li bismo pronašli Bin Ladena bez Gvantanama? – pita se Saletan.

6. Aljkava obrana najtraženijeg američkog neprijatelja?

Bedemi od pet i po metara, sa bodljikavom žicom na vrhu, koji ograđuju ogroman posed u elitnom kvartu Islamabada, a sve to bez telefonske veze – taj sumnjivi detalj jako je zainteresovao američke službe. Pa ipak, u toj impozantnoj hacijendi navodno su uz Bin Ladena bila samo trojica muškaraca.

– Bez obzira što nam je tako dugo trebalo da ga nađemo, čini se da nije bio ni dobro skriven, niti adekvatno čuvan – smatra Saletan.

7. Ko je sve znao?

Američki izvori tvrde da je kvart u kojem se nalazi Bin Ladenov apartman pun penzionisanih pakistanskih oficira. „Vašington post“ piše da se tamo nalazi i brigadni centar 2. divizije Vojske Pakistana. Istovremeno, Amerikanci tvrde da je to, s obzirom na dimenzije, vrlo uočljivo Bin Ladenovo gnezdo, izgrađeno 2005. godine. Saletan postavlja pitanje kako je tako ogromno zdanje moglo da bude sagrađeno bez da iko iz lokalne pakistanske vojne mreže zna o čemu je reč…

8. Pakistan je zaista pomogao?

S obzirom na višegodišnje sumnje da strukture u pakistanskom sigurnosnom aparatu pomažu Bin Ladenu, logično bi bilo da su američki agenti krili akciju od pakistanskih kolega. To se verovatno i dogodilo, smatra Saletan. Ali, Barak Obama je u obraćanju naciji istakao saradnju sa pakistanskim službama! Saletan se pita zbog čega bi trebalo odavati javno priznanje Islamabadu, dok se u stvarnosti isključuje iz operacije… Saletan smatra da je to zato što Obama želi da simulira prijateljske odnose. Zanimljivo, analitičar kojeg citiramo kao da ne vidi ništa sporno u činjenici da su američki agenti „operisali“ po Pakistanu, špijunirali i sprovodili oružane akcije na teritoriji druge, suverene države, koja službeno nije okupirana…