BiH: Proizvođači mleka prete zatvaranjem farmi
Proizvodnja mleka u Bosni i Hercegovini, u prošloj godini išla je silaznom putanjom. Razlozi da ovaj sektor, koji ima izuzetne potencijale, beleži negativan trend, a da proizvođači mleka razmišljaju o zatvaranju farmi i prekidu proizvodnje, pre svega je nedostatak poticaja.
Prema podacima federalnog Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva vidljivo je da se u 2010. godini smanjila proizvodnja pasteriziranog mlijeka, polutvrdog sira i sladoleda, a proizvođači mleka u Federaciji BiH posluju sa gubitkom od 40 posto. Istovremeno, troškovi za gorivo i đubrivo te stočnu hranu, porasli su za 60 posto, a otkupna cena mleka ostala je ista.
U RS-u traže veću otkupnu cenu i premije, koje kasne četiri mjeseca, a kažu i da, ako država ne promeni stav prema proizvođačima, proizvodnja mleka mogla bi propasti, kao što je propala proizvodnja pšenice.
Mehmed Nikšić, predsednik Asocijacije proizvođača mleka Federacije BiH, smatra da loši rezultati ne treba da čude, jer u ovom entitetu za litru mleka se prima 16 feninga poticaja, a pet kantona uopšte ne daju poticaje za mleko.
„Na pad proizvodnje utiču nedovoljni poticaji, koji se ne isplaćuju na vrijeme, a isplate bez objašnjenja često budu umanjene. Posljednja kapitalna ulaganja čekali smo 20 meseci i dobili smo ih umanjene za 10 posto“, rekao je Nikšić za „San“. On napominje da se za poljoprivredu izdvaja ukupno tri, umesto šest posto, iz federalnog budžeta, što je daleko od dovoljnog da bi se potakla poljoprivreda. Problemi sa poticajima za mleko i zagarantovanom cenom, traju godinama, a njihovom se rešavanju pristupalo samo parcijalno, sa merama koje su uvek imale privremeni karakter.
„Vlada i Ministarstvo trebaju biti svesni da kada se govori o proizvodnji mleka, nisu dovoljni poticaji samo za mleko. Neophodno je poticati i nabavku junica, poticaje za poljoprivredne površine kako bi se obrađivale, nabavku stočne hrane i drugo“, kaže Nikšić.
Neophodna reforma
Niski poticaji problem su i poljoprivrednika u Republici Srpskoj. Prema rečima predsednika Udruženja poljoprivrednih proizvođača i stočara RS-a Vladimira Usorca, trenutni poticaji su 22 feninga za ekstra klasu, 30 feninga za prvu, 18 feninga za drugu, 14 feninga za treću i deset feninga za četvrtu klasu mleka.
„Sada radimo na izradi predloga kojim bi se ukinuli poticaji za ekstra klasu i četvrtu klasu mleka, kako bi se ta sredstva usmerila u obnovu fonda muznih krava, kao i za povećanje poticaja za ostale klase“, kaže Usorac.
U federalnom Ministarstvu poljoprivrede vodoprivrede i šumarstva, svesni su problema proizvođača mleka ali i ostalih poljoprivrednika. Kažu da 55 miliona KM, koliko se trenutno daje za poljoprivredu, nije dovoljno kako bi se obezbedila kvalitetna domaća poljoprivredna proizvodnja.
„Prioritet je napraviti snažnu reformu poticajne politike, kako bismo zaustavili i onemogućili eventualne zloupotrebe, a osigurali značajnija sredstva za poljoprivredu“, kaže federalni dopremijer i ministar poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva Jerko Ivanković-Lijanović.
„Na žalost teško je konkretno sada reći na koji način i sa koliko će se proizvođači mleka pomoći, jer od predviđenih 55 miliona KM za poticaje u poljoprivredi, 20-tak miliona treba izdvojiti za dugove i preuzete obaveze iz protekloga razdoblja, što znači da ostaju simbolična sredstva. Nadamo se da ćemo rebalansom budžeta dobiti nešto više“, kaže Ivanković. On napominje kako će, s obzirom na određeni zastoj u isplati poticaja, Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstvo, izaći s privremenim Programom poticaja kojim će biti regulisani zaostali dugovi i obaveze, odnosno svi prioriteti u idućih dva do tri meseca, dok će konačni Program poticaja za 2011. godinu biti objavljen nakon rebalansa.
Svetli primeri
U proizvodnji mleka dobar primer za ostale može biti Unsko-sanski kanton, koji je poslednjih nekoliko godina postao vodeći kanton u Federaciji BiH. Ovaj kanton je za ovu godinu proizvođačima mleka obezbedio tri miliona KM, kroz revolving fond koji formiranju Vlada USK-a, Mlekara Meggle i Balkan Investment Banka. Povoljnim kreditima iz fonda, farmerima će se omogućiti nabavka oko 700 visokosteonih junica, usled čega bi trebalo doći do povećanja u proizvodnji mleka za oko dva miliona litara godišnje. Kamatu od četiri posto urednim platišama regresirat će federalna i kantonalna vlada, tako da će farmeri ustvari dobiti sredstva bez kamata.
