Bački Petrovac: U bašti sa 80 vrsta lala
U Bačkom Petrovcu, vredni Slovaci, najčešće se bave ratarstvom, povrtarstvom, a takođe i proizvodnjom poznatog slovačkog kulena. Miroslav Kanja, međutim, nije krenuo putem kojim ide većina njegovih suseljana. Umesto pšenice, kukuruza, krompira ili paprike, Miroslav, na oko 3.000 kvadratnih metara gaji – lale. Cvet lala, međutim, kod njega je tek sporedan. Njegov cilj je da dobije što kvalitetnije lukovice koje će oplemeniti dvorišta širom Srbije. Stručno rečeno – gaji „sadni materijal“…
Na imanju Kanje, preciznije, u nekoliko bašta koje su mu prepustile bake koje više ne mogu da ih obrađuju, od najranijeg proleća može se videti pravi vatromet boja. Kako i ne bi, kada u njima cveta više od 80 vrsta lala, koje se razlikuju po boji, visini, obliku cveta, vremenu cvetanja… Njima „društvo prave“ i krokusi, visibabe, irisi, narcisi, kale, kane, dalije, gladiole, ukrasne deteline, vodeni ljiljani….
– Gajenjem lala bavim se već više od četiri godine – priča Kanja u šetnji svojim cvetnim carstvom. – I ranije sam se bavio cvećem, u plasteniku sam gajio sezonsko cveće, muškatle i petunije. Kada je konkurencija postala suviše oštra, odlučio sam se za lale, odnosno, proizvodnju lukovica…
Svoje mesto, u bašti porodice Kanja, imaju gotovo sve poznate vrste lala. Tu su, kako objašnjava naš sagovornik, one osnovne, žute i crvene, koje se najviše traže, jer sve kupce podsećaju na bašte njihovih baka, tu su i najrazličitije kombinacije boja, od crveno-belih, žuto-crvenih… Ima ih i sa špicastim laticama, sa resama na kraju latica, sa više latica, koje više liče na ružu, tu je i „papagaj“ lala, sa cvetovima koji kao da su izgužvani, a i ona koja podseća na božur, pa i lala sa više cvetova. Na posebnom mestu, našla se „kraljica noći“ – lala, čiji su cvetovi gotovo crni, odnosno, kako objašnjava Kanja, najbliži su crnoj boji, koje u prirodi jednostavno – nema.
– Kada me prijatelji pitaju kako živim, ja im odgovorim da mi uvek cveta cveće – šali se Kanja, koji je po zanimanju električar. – U svakom slučaju, posao kojim se bavim volim, a u njemu mi, uz suprugu Tatjanu, koja radi u plasteniku u Gložanu, sada pomalo pomažu i ćerka Marina, koja ima osam godina, i sin Miroslav, sedmogodišnjak, a otac, koji je penzioner, mi je glavni saradnik. U sezoni sadnje, a takođe i vađenja lukovica, angažujem i do desetak radnika, pošto posao sa cvećem podrazumeva isključivo ručni rad…
Kida cvetove
Kada lale procvetaju, obavezno kidam cvetove – objašnjava Kanja. – Ostavljam im samo listove, kako bi lukovica što bolje napredovala i bila što veća. Sama lukovica, kada je posadim, ima oko tri centimetra, a kada je vadim, ima oko šest centimetara u prečniku. Tada lukovice stavljam na sušenje, a kada se osuše, klasiram ih, odnosno, od velike lukovice odvajam male, mlade lukovice, koje ću gajiti sledeće godine. One najveće i najkvalitetnije, namenjene su za prodaju.
