Veća proizvodnja, jeftinija hrana
Rast cena hrane u Srbiji mogao bi se ublažiti povećanjem poljoprivredne proizvodnje, ocenili su agroekonomisti.
Oni navode da bi država to trebalo da pomogne i povećanjem svote novca za agrar sa sadašnjih 2,6 na 10 procenata ukupnog budžeta.
Saradnik u Centru za naučno-istraživački rad Privredne komore Srbije Vojislav Stanković rekao je da je hrana i dalje dominantna komponenta u inflaciji.
On je podsetio da je rast cena osnovnih životnih namirnica u Srbiji u prva tri meseca ove godine bio 3,2 odsto, dok je stopa pada poljoprivredne proizvodnje 2010. godine iznosila 1,5 procenata.
„Kreatori ekonomske politike imaju zbog toga uzak prostor da svojim merama bilo šta značajnije urade u kratkom roku, ali većom poljoprivrednom proizvodnjom i njenim restrukturiranjem, problemi bi mogli da se prevladaju na duže staze“, kazao je on.
Prema njegovom mišljenju, treba se zalagati da stočarstvo dobije prioritet, kao osnova poljoprivrede preko koje se zatvara ciklus biljne proizvodnje.
„U Srbiji postoji psihološka odbojnost prema poljoprivredi, a država ne bi trebalo da se stidi te grane, koja je jedna od nekoliko koja donosi devizni priliv i ostvaruje suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni“, rekao je on.
Stanković je ocenio da bi, uz dobru agrarnu politiku, izvoz hrane iz Srbije u narednih 10 godina mogao da se poveća za gotovo pet puta, na 10 milijardi dolara.
I direktor Instituta za ekonomiku poljoprivrede Drago Cvijanović smatra da bi već ove godine, rebalansom budžeta, agrar trebalo da dobije više sredstava, pre svega za podršku stočarstvu i proizvodnji i preradi voća. Cvijanović takođe smatra da rast cena hrane nije samo rezultat domaće poljoprivredne proizvodnje, već šireg poremećaja na svetskom tržištu, usled porasta potražnje, ali i klimatskih promena.
„Treba napraviti bilanse potreba osnovnih životnih namirnica kao što su hleb, brašno, mleko, meso, jaja, šećer i ulje, koje bi obezbedile prehrambenu sigurnost zemlje, a višak, kao i svu ostalu proizvodnju uz pomoć države usmeriti na izvoz“, rekao je on.
Direktor Žita Srbije Vukosav Saković ne slaže se ocenom guvernera Narodne banke Srbije Dejana Šoškića da su cene poljoprivrednih proizvoda generator inflacije. „Cene hrane su povećane, ali to nije jedini razlog inflacije, jer su porasle i cene goriva, električne energije, komunalnih usluga“, kazao je on.
Saković je naveo da se obradive površine u svetu uglavnom više ne mogu povećavati, a postojeće su već maksimalno iskorišćene i donose prinose koji ne mogu značajnije porasti, dok potražnja za hranom i dalje raste zbog povećanja broja stanovnika sveta. „To ukazuje da jeftine hrane neće biti, odnosno, da će, uz manje oscilacije, na duži rok cena hrane u svetu rasti“, rekao je on.
On je kazao da ni domaće tržište ne može izbeći zbivanja u svetu, ali je potvrdio da Srbija može ublažiti poskupljenja samo povećanjem poljoprivredne proizvodnje.
