Okrepljujuća moć maslačka
O maslačku (Taraxacum officinale), kao lekovitoj biljci i eliksiru, zna se od najstarijih vremena. Drevni narodi su ga koristili u lečenju najrazličitijih bolesti, ali i za jačanje i oporavak celog organizma. Domaći vidari tvrde da sveže isceđen sok od mladog maslačka (najbolje u sokovniku) može da popravi narušeno zdravlje, čak i u situacijama kada je svaka nada napuštena.
Maslačak najbolje uspeva na vlažnim livadama. Prvobitno se rasprostirao na području Evroazije, a danas ga ima u Severnoj Americi, južnim delovima Afrike, Novom Zelandu, Australiji, Indiji i, naravno, svuda na Balkanu.
U zvaničnoj medicini i farmaceutskoj industriji, koren maslačka koristi se kao sirovina za spravljanje lekova. Istraživanja i fitohemijske studije pokazale su da koren sadrži mnoge korisne sastojke, među kojima i gorki glikozid taraksicin, polisaharide, insulin, saharozu, belančevine… Listovi maslačka bogati su karotinoidima, vitaminima A, B 1, B 2 i C, stearinima, kaučukom, holinom, organskim kiselinama, solima kalcijuma i kalijuma, sluzima i smolama. Gvožđa imaju više nego spanać, zbog čega u proleće mogu da se spremaju i kao varivo.
Kako su koren i list glavne riznice lekovitih sastojaka maslačka veoma je važno da se koren sakuplja u proleće, kada je najsočniji, a list uvek pre cvetanja. Za lek je dobar samo maslačak iz čistog okruženja. U gradskim sredinama maslačak filtrira vazduh i apsorbuje opasne materije, pa više može da šteti, nego da koristi zdravlju.
Ime maslačak znači „divlja salata“, zato što se njegov list oduvek cenio kao zdrav i okrepljujući. Kao salata je popularan i danas, ali ne i kod nas. A pravi ljubitelji hrane tvrde da ukiseljeni i marinirani cvetni pupoljci maslačka mogu biti izuzetni u raznim sosovima i prelivima. Jer, osim što poboljšavaju ukus hrani, deluju i blagotvorno na organizam.
Poznato je da se u Hercegovini slabim osobama posebno preporučuje salata od svežeg, sasvim mladog lišća i korena maslačka isečenog na tanke listiće, u koju se dodaju limun i ulje. Ovakva salata, ili čist sok deluju izvanredno na krvotok i popravljanje krvne slike, kao i na čišćenje organizma od toksina.
Gorki sastojci iz maslačka podstiču apetit, funkcionisanje crevnog trakta i stimulišu izlučivanje žuči. Međutim, lekovi na bazi maslačka ne smeju da se uzimaju duže od mesec i po, jer prekomerne doze mogu da opterete organe za varenje i izazovu neželjena dejstva. U preporučenim količinama, maslačak je jedan od jačih prirodnih lekova.
Maslačak ima veliki značaj i kao sredstvo za lečenje čireva, gihta, reumatizma, kožnih osipa i gojaznosti. U Bugarskoj se koristi i kao sredstvo za lečenje ateroskleroze, dok je u Nemačkoj i Poljskoj omiljeno sredstvo protiv kamena u bubregu i eliksir za oporavljanje posle preležanih teških infektivnih oboljenja.
ČAJ
Čaj od maslačkatreba da piju dijabetičari, a preporučuje se i da svakog dana sažvaću pet do deset šupljih stabljika. Ovaj čaj pomaže i u terapiji malokrvnosti, reume, neredovnih menstruacija i kamena u žuči. Dobar je i za pročišćavanje organizma, pomaže kod degenerativnih promena hrskavice, podstiče znojenje, a preporučuju ga i protiv debljine i celulita. Čaj se priprema od suvog usitnjenog korena. Jedna kašika korena stavi se u dva decilitra vode i kuva se na blagoj temperaturi nekoliko minuta. Posle 15 minuta procediti i piti tokom dana nezaslađen, ili zaslađen domaćim medom.
