Putarina 1.130 dinara za 7 kilometara

Godinama se za putarinu na deonici autoputa od Doljevca do Grdeličke klisure naplaćuje pun iznos, bez obzira što se koristi samo deo saobraćajnice.

Krajem prethodne sedmice rukovodstvo jednog niškog građevinskog preduzeća ponovo, i po ko zna koji put, zatražilo je od nadležnih organa Srbije da reše ogroman problem oko putarine na delu autoputa kroz našu zemlju od Doljevca do Grdeličke klisure. U ovom preduzeću kažu da su svi dosadašnji pokušaji bili bezuspešni, a da je problem iz dana u dan sve veći.

Naime, iako koriste samo sedam kilometara autoputa plaćaju kao za celu deonicu autoputa od Niša ka srpsko-makedonskoj granici, do ulaza u Grdeličku klisuru, a ta cena je 1.130 dinara.

„Naš problem je u tome što kamionima koristimo samo sedam kilometara autoputa, od naplatne rampe do isključenja kod Brestovca, gde se nalaze naše separacije peska, odnosno sedam kilometara od uključenja na autoput kod Brestovca, do naplatne rampe kada se naši kamioni vraćaju u Niš“, kažu u tom preduzeću.

Za ovo i mnoga druga niška građevinska preduzeća koja imaju svoje separacije peska južno prema Leskovcu, a skoro su sva uključena u izgradnju i aktuelnu rekonstrukciju ulica i novih bulevarskih saobraćajnica u gradu ili izgradnju novih fabričkih pogona stranih investitora, dnevno angažuju i po stotinu kamiona da prevezu pesak i šljunak sa separacija pored Južne Morave do gradilišta u Nišu.

„Dnevno i do 200-300 hiljada dinara, odnosno nekoliko hiljada evra dajemo samo na ime putarine za tih sedam kilometara autoputa jer plaćamo punu cenu za svako vozilo koje pođe prema separaciji i za svako još toliko koje se sa separacije vraća u Niš“, navode u tom preduzeću.

Kako objašnjavaju, ne smeju da koriste lokalne i regionalne puteve, kako ne bi bili oštećeni, već samo autoput.

„Svakako treba platiti jer se od prikupljene putarine održava ova saobraćajnica, ali je neshvatljivo i paradoksalno da se za jedan kamion, koji se uključi na autoput, mora platiti ista cena bez obzira da li ide, kao mi, sedam ili svih 70 kilometara do Grdeličke klisure. Mesečno izdvajamo više za putarinu, nego za gorivo i doprinose na plate zaposlenih“, rekli su nam niški putari i ostali građevinari.

Predlog ovih niških građevinskih firmi je da se problem reši na najprostiji način – da se na postavljenim naplatnim rampama na svim izlazima sa autoputa dele kartice kao za autoput od Niša do Beograda. Tako će oni koji koriste saobraćajnicu u celoj dužini plaćati punu, a oni koji kraće putuju, manju putarinu. Nestalo bi nezadovoljstva, ne bi se kamioni švercovali regionalnim i lokalnim putevima i uništavali ih izbegavajući plaćanje putarine, a i uštede bi bile velike.