Ekonomije Jugoistočne Evrope sporo se oporavljaju
Ekonomije Jugoistočne Evrope nastavljaju da registruju stope rasta BDP-a dosta ispod njihovih nivoa pre krize, a analitičari predviđaju rast BDP-a od 1,8 procenata za 2011, te 3,4 procenta za 2012. godinu.
„Štaviše, Jugoistočna Evropa je i dalje podložna negativnim prelivanjima od podignutih cena hrane i energije, dok većinu centralnoevropskih i istočnoevropskih država karakteriše određeni stepen otpora prema negativnim efektima podignutih cena hrane i energije“, objasnio je direktor Rajfajzen riserča Peter Brezinšek.
Osetljivost regiona Jugoistočne Evrope na rast cena hrane i energije posledica je uglavnom velikog udela hrane i energije u njihovim potrošačkim korpama, značajnom uvozu energije, kao i strukturalno slabih eksternih pozicija.
„U državama koje smo mi identifikovali kao najosetljivije, političke radnje poput povećanja cena ili poreza kako bi se podržale javne finansije trebale bi se uvoditi obazrivo, te u pravo vreme. U suprotnom, povećani rizici koji se odnose na određenu državu kako bi se podigle cene energije i hrane mogu pogoditi investitorske osećaje“ dodao je Brezinšek.
U Centralnoj i Istočnoj Evropi u 2011. godini očekuje se veći inflacijski rizik, sa rastom potrošačkih cena od 6,9 procenata, ali on će imati samo ograničenu štetu na rast BDP-a u regionu – smatra Brezinšek, navodeći da se u ovim zemljama očekuje ekonomski oporavak te dalji koraci napred u prvoj polovini 2011.
Međutim, dešavanja na subregionalnom nivou verovatno će imati karakteristiku oporavka velikom brzinom. Predviđene stope rasta BDP-a za 2011. i 2012. za Centralnu Evropu (uz izuzetak Mađarske), Rusiju i Ukrajinu samo su nešto niže od dugoročnih prosjeka prije krize. Očekivani rast BDP-a u Centralnoj Evropi je 3,1 procenat u 2011. a 3,8 procenata u 2012., dok se očekuje da ekonomije Istočne Evrope porastu za 4,9 procenata, odnosno 4,5 procenata.
Brezinšek očekuje da cijeli region centralne Evrope poraste za 3,9 procenata u 2011., te 4,1 procenat u 2012., što je oko dva procenta više od predviđenog rasta evrozone od 1,8 procenata za ovu godinu, te 1,9 procenata za sledeću godinu.
Rajfajzen riserč očekuje da austrijska ekonomija nastavi svoj relativno jak performans 2011. godine tako što će zabeležiti rast BDP-a od 2,5 procenata.
Mada bi ova stopa rasta učinila Austriju jednom od najbrže rastućih regiona evrozone, ova država će najverovatnije dostići svoj obim BDP-a od pre krize u realnom smislu tek tokom 2011. godine, prema Brezinšeku.
Analitičari su utvrdili da pojedinačne ekonomije centralne Evrope karakterišu jako različite osetljivosti, zavisno od njihovih određenih ekonomskih struktura, kao i nivoa ekonomskog razvoja.
„Rusija i Ukrajina profitiraju od svoje pozicije izvoznika, kako energije, tako i hrane, što je činjenica da su njihove eksterne pozicije zdravije od onih u većini država Jugoistočne Evrope, kao i da poseduju ogroman potencijal za uštedu energije. Relativan otpor država centralne Evrope potiče od slabijeg udela energije i hrane u njihovim potrošačkim korpama, te njihovim solidnim eksternim pozicijama“, objašnjava Brezinšek.
Analitičari Rajfajzen riserča utvrdili su da države centralne Evrope poput Češke Republike i Poljske takođe imaju skromnu sklonost ka uvozu hrane. Mađarska predstavlja izuzetak u ovom podregionu, jer je karakteriše snažna zavisnost od uvoza hrane i energije, dok je njena eksterna pozicija slabija od ostalih ekonomija država centralne Evrope.
Brezinšek očekuje da se pozitivni trendovi tržišta kapitala centralne i istočne Evrope nastave i u drugom kvartalu 2011. Pozitivnija dešavanja globalne ekonomije, te dovoljno likvidnosti trebalo bi da pruže dobre uslove za deonice na berzama centralne i istočne Evrope da se povećaju za još šest do 11 procenata.
Štaviše, tržišta kapitala Centralne i Istočne Evrope podržavaju privlačne procene, te prospekte rasta lokalnih kompanija.
„U drugom kvartalu, očekujemo generalno pozitivna dešavanja u cenama deonica, te preferiramo region Jugoistočne Evrope – sa naglaskom na cene nafte – Rusiju nad deonicama u Centralnoj Evropi. Uopšteno, preferiramo jedan ciklički položaj u pogledu sektora“, preporučio je Brezinšek.
Sektor nafte i gasa i dalje karakterišu sve veće cene nafte, niske marže rafinerije, te povećan značaj prirodnog gasa. Dešavanja u Japanu će pokrenuti veće zahteve za gasom, što će dodatno podstaći ovaj trend.
Glavna tema u sektoru komunalnih preduzeća trenutno je debata oko nuklearne snage u Nemačkoj, te njen uticaj na stope električne energije, mada još uvek nije sasvim jasno u kom će se pravcu kretati dešavanja.
Građevinska industrija nema jasne slike. Dinamika u strukturalnom sektoru inžinjeringa poboljšala se nedavno, dok prognoze u građevinskom sektoru odražavaju smanjenje troška u javnim budžetima.
Isplata dividendi predstavlja fokus pažnje u telekomunikacijskom sektoru u drugom kvartalu, odražavajući činjenicu da prosečni prinos od dividende telekom deonica u zemljama Centralne i istočne Evrope ostaje na više od osam procenata. Maxian očekuje da će u 2011. god. telekom kompanije imati skromnija smanjenja u svojim rezultatima, ali ipak se neće vratiti na pozitivne stope rasta.
