„Žita Srbije“: Nema potrebe za uvozom pšenice

Direktor „Žita Srbije“ Vukosav Saković izjavio je danas da Srbija nema potrebe da uvozi pšenicu, jer trenutno raspolaže sa 450.000 tona hlebnog žita, a do žetve je potrebno 330.000 tona.

On je agenciji Beta kazao da će možda, ali je to malo verovatno, neki mlinovi blizu granica uvoziti manju količinu pšenice i to samo zbog jeftinijeg transporta.

Prema rečima Sakovića, odluka Vlade Srbije da omogući bescarinski uvoz 100.000 tona pšenice je dobra, ali je trebalo ranije doneti i „Žita Srbije“ su to tražili još krajem 2010. godine.

„Tom odlukom se ograničava gornja granica cene pšenice u Srbiji i zbog konkurencije se dobija cena hlebnog žita kao i u okruženju, a smanjuje se i mogućnost nestašica i poboljšava se ponuda na domaćem tržištu“, kazao je Saković.

On je dodao da je u svetu praksa da se određena količina pšenice izvozi i uvozi.

„Interes je Srbije da bude izvoznik pšenice, ali nije ništa strašno ni ako se određena količina uvozi“, kazao je Saković.

Direktor „Žita Srbije je, komentarišući mogućnost da bi Srbija mogla da uvozi pšenicu koju je već izvezla, kazao da je „pšenica masovna roba u rasutom stanju i da je teoretski nemoguće da se brzo izveze pa da se uveze, jer za izvoz samo 1.000 tona, što je jedan odsto mesečne potrošnje, potrebno oko 40 šlepera“.

Matić: Nema potrebe da se uvozi pšenica

I direktor poslovnog udruženja „Žitavojvodine“ Sima Matić ocenio je danas da nema potrebe da se uvozi pšenica u Srbiju jer su, u bilansnom smislu, ukupne količine te žitarice dovoljne kako za domaće tržište tako i da se poštuju izvozne potrebe mlinske industrije.

„Drugo je pitanje strukture vlasnika te pšenice, da li će biti zainteresovan da je proda ili ne, da li će imati neku svoju kalkulaciju, pa će možda tu pšenicu prebaciti za iduću godinu“, kazao je Matić za Tanjug.

On smatra da niko neće imati interesa da uveze pšenicu, jer, kako je rekao, po sličnoj ili nižoj ceni može da je kupi u Srbiji.

„Ne treba zaboraviti da kod uvoza pšenice, bez obzira što je država skinula carinske naknade, dolaze i razni troškovi“, kazao je on i dodao da će, ukoliko bude uvoza pšenice, na tom poslu najviše zaraditi trgovci.

Matić je istakao da je dobra odluka Vlade Srbije da odobri bescarinski uvoz 100.000 tona pšenice, jer će to sigurno cenovno smiri tržište pšenice.

Prema njegovim rečima, neprirodno je da se zemlji koja ima tržišni višak pšenice, desi da uvozi pšenicu što se u jednoj uređenoj privredi nikada ne bi smelo dogoditi.

Matić je istakao da je u tom slučaju zatajila država koja je preko Direkcije za Robne rezerve trebalo da kupi dovoljnu količinu pšenice u vreme kada joj je bila niža cena.

„Mislim da država više ima problem sa strukturom vlasništva, nego sa ukupnom količinom zatečene pšenice. Ponovo se vraćamo na isti problem – problem Robnih rezervi, da oni imaju „kritičnu“ količinu pšenice, onda bi bili korektivni faktor na tržištu, i ne bi zavisili od dobre volje uvoza ili izvoza“, naglasio je on.

Vlada Srbije je 16. marta odlučila da na tri meseca zabrani izvoz pšenice i brašna, kako bi stabilizovala domaće tržište, jer je izvoz pšenice iz Srbije premašio 640.000 tona, a bilansima je bio predviđen izvoz od pola miliona tona.

Krajem marta, Vlada Srbije je odobrila mesečnu kvotu od 11.000 tona za izvoz brašna i Uredbu o bescarinskom uvozu 100.000 tona pšenice, do 15. juna kako bi sprečila eventualne poremećaje na tržištu.