Razvoj rodne ravnopravnosti u Srbiji: Od Kneza Mihaila do danas
Danas se obeležava Dan rodne ravnopravnosti, a tim povodom su za portal Održime o razvoju ove ideje autorski tekst napisale Jelena Andreja Radaković, istraživačica i dr Nataša Petrović, redovna profesorka, Univerziteta u Beogradu – Fakulteta organizacionih nauka.
Davne 1842. godine na 11. jun, uprkos protivljenju mnogih građana Srbije, ženama je odobreno školovanje ukazom kneza Mihaila Obrenovića. Knez Mihailo odobrio je Nataliji Petrović, Sofiji i Katarini Lekić da osnuju šestogodišnju žensku školu koja bi omogućila pravilno obrazovanje devojčica u Srbiji. Upravo ovaj datum, i za to vreme veliki i krajnje revolucionarni pomak u društvu tog doba, izabrani su za obeležavanje Dana rodne ravnopravnosti, koji je ustanovljen od strane vlade Republike Srbije 2021. godine. Nažalost, u 21. veku obrazovanje žena je tema koja je i dalje aktuelna jer prema podacima UNESCO-a, globalno posmatrano, 122 miliona devojčica nema pristup obrazovanju, a žene predstavljaju skoro dve trećine svih odraslih koji ne znaju da čitaju.
Šta je, ustvari, rodna ravnopravnost
Kada je u pitanju rodna ravnopravnost treba istaći da ona predstavlja koncept koji podrazumeva da sva ljudska bića imaju slobodu da razvijaju svoje lične sposobnosti i donose izbore bez ograničenja nametnutih strogim rodnim ulogama koje su im socijalno dodeljene. Takođe, različito ponašanje, želje i potrebe žena i muškaraca treba da budu jednako uzeti u obzir, vrednovani i podržani, jer muškarci i žene jesu i moraju da budu ravnopravni, iako nisu jednaki i ne trebaju da budu. Rodna ravnopravnost je u direktnoj vezi sa održivim razvojem, tačnije njegovim petim ciljem – Rodna ravnopravnost: Postići rodnu ravnopravnost i osnažiti sve žene i devojčice.
Podaci UN pokazuju da svega 15.4% indikatora ovog cilja pokazuju mogućnost ostvarivanja do zacrtane 2030. godine. No, možda i nije za više očekivati od civilizacije u kojoj je Nobelovu nagradu od 1901. kada je ona ustanovljena, zaključno sa prošlom godinom dobilo svega 65 žena, u odnosu na 905 muškaraca, odnosno svega 7.19%, iako je žena – naučnica Marija Kiri uspela da „uđe u neverovatnu četvorku“ izvanrednih naučnika koji su Nobelovu nagradu dobili dva puta.
Jelena Andreja Radaković, istraživačica (levo) i dr Nataša Petrović, redovna profesorka, Univerzitet u Beogradu – Fakultet organizacionih nauka (desno)
Dalje, uprkos postojanju zakonskih okvira koji se odnose na rodnu ravnopravnost (Zakon o rodnoj ravnopravnosti, 2021), postoji značajan jaz između zakonske regulative i stvarne situacije. Na primer, žene su i dalje nedovoljno zastupljene u političkom životu i na rukovodećim pozicijama. Uprkos tome što zakon predviđa kvote za učešće žena u političkim telima, stvarna zastupljenost žena često je niža od zakonski predviđenih procenata. Diskriminacija žena u zapošljavanju, napredovanju u karijeri i dobijanju jednakih plata i dalje je prisutna. Ekonomska neravnopravnost između muškaraca i žena posebno je izražena, kao i njihovo učešće na upravljačkim pozicijama. Iako žene čine značajan deo radne snage, one su često plaćene manje od muškaraca za iste ili slične poslove, a čine i najveći procenat radno neaktivne snage. Pored toga, žene su češće zaposlene u sektorima sa nižim platama, kao što su usluge, zdravstvo i obrazovanje. Neplaćeni rad, uključujući kućne poslove i brigu o deci i starijim članovima porodice, često padaju na teret žena, dodatno otežavajući njihovu mogućnost da se posvete profesionalnoj karijeri.
Rodno zasnovano nasilje
Rodno zasnovano nasilje je još jedan ozbiljan problem u Srbiji. Nasilje nad ženama, uključujući fizičko, psihološko i ekonomsko nasilje, i dalje je rasprostranjeno. Podaci pokazuju da veliki broj žena doživljava nasilje u porodici, a prijavljivanje takvih slučajeva često je otežano zbog stigmatizacije i nepoverenja u institucije. Iako postoje skloništa i krizni centri za žene žrtve nasilja, njihovi kapaciteti su ograničeni i često ne odgovaraju potrebama.
Imajući sve ovo na umu, a pre svega ulogu obrazovanja i akademije u ostvarivanju rodne ravnopravnosti na Univerzitetu u Beogradu – Fakultetu organizacionih nauka je osnovan Komitet za rodnu ravnopravnost koji postoji već više od dve godine i koji je organizovao svoju prvu panel diskusiju na jučerašnji dan, 10. juna 2024, a u susret Danu rodne ravnopravnosti, pod temom “Rodna ravnopravnost” sa idejom demistifikacije samu rodnu ravnopravnost uz teme koje se odnose pre svega na razumevanje roda i aktuelne teme iz ove oblasti.
Više na ovu temu pročitajte na našem portalu Održime:
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.
Izvor: BIZLife/Održime
Foto: Privatna arhiva/Canva
