Zvali su ga Fića i Fićko: Kako je automobil iz 1955. godine dobio status „nacionalnog vozila“
Prvi primerak „Fiće“ izašao je iz proizvodnje 18. oktobra 1955. godine. Mali putnički automobil Zastava 750, poznat kao Fića i Fićko, proizvodila je fabrika „Crvena Zastava“ u Kragujevcu na osnovu licence italijanskog proizvođača Fijata.
Tokom tri decenije, ukupno je napravljeno 923.487 vozila ovog tipa, koje se često naziva „nacionalnom klasom“. Snaga motora varirala je od 23 KS na početku do 27 KS u poslednjoj godini proizvodnje.
Poslednji proizvedeni model bio je „Z-750 LE“, koji se danas čuva u Muzeju „Zastava“. Na globalnom nivou, proizvedeno je 4.921.626 ovih vozila, od čega je 2.695.197 proizvedeno u fabrici Fijata.
Ekonomičan automobil
„Fića“ je bio veoma popularan zbog svoje ekonomičnosti, što ga je činilo pristupačnim čak i prosečnim građanima. Osim običnih ljudi, koristile su ga i državne institucije poput policije, pošta i domova zdravlja.
Sve je počelo posle Drugog svetskog rata, 1948, kada je obnovljeno postrojenje Crvena Zastava. Početkom 50-ih godina 20. veka, u Jugoslaviji su krenuli da razmišljaju o pokretanju proizvodnje putničkih automobila. U to vreme veliki broj radnika je bio bez posla zbog čega su usledile diskusije o načinu nadoknade neiskorišćenih kapaciteta.
Na referendumu 23. avgusta 1953. godine, odlučeno je da se najveći deo ostvarene dobiti, 100 miliona dinara, usmeri na razvoj automobilske industrije. Ova inicijativa dobila je podršku 96 odsto zaposlenih u Zavodima.
Džip Vilis Overland
Zbog niskog životnog standarda i slabe kupovne moći stanovništva, postavilo se pitanje opravdanosti investicije u automobilsku industriju. Vojni vrh je od rukovodstva preduzeća „VTZ“ u Kragujevcu zahtevao da se nabavi licenca za terensko vozilo Džip Vilis Overland. To su bila prva vozila sklopljena u Zastavi 1953. godine. Posle uspešno sprovedenog referenduma, montirano je ukupno 162 primerka ovih vozila.
Pored toga, rukovodstvo Zastave je naglašavalo potrebu za proizvodnjom civilnih putničkih automobila. Iako su postojale političke tenzije, započeli su pregovori sa italijanskim Fijatom. Ovi pregovori, vođeni u vreme Tršćanske krize, predvodio je inženjer Branko Nikolić, a završeni su uspešno nakon četiri meseca.
Fića – istorijat
U Zavodu je 1954. počela montaža vojnog terenskog vozila Fijat AR-55 i putničkih automobila Fijat 1400 BJ i 1100 B. Godinu dana kasnije, na poziciju direktora Zavoda postavljen je mašinski inženjer Prvoslav Raković, koji je odmah primetio da Fijat 1400 BJ i 1100 B nisu vozila namenjena široj javnosti, već su bila predviđena za funkcionere. Tokom jedne posete Fijatu, Raković se upoznao sa modelom Fijat 600.
Istorija „Fiće“ kreće 1955. godine na sajmu automobila u Ženevi. Nekoliko godina ranije, Dante Đakoza, glavni inženjer Fijata, dobio je zadatak da dizajnira malo vozilo za četiri putnika. Đakoza je uspeo da stvori po mnogima najuspešniji i najomiljeniji Fijat svih vremena – Fijat 600.
Kada se vratio u Jugoslaviju, Raković je predstavio državnom vrhu ambiciozan plan za „nacionalno vozilo“, koji je uključivao serijsku proizvodnju putničkog automobila namenjenog radničkoj i seljačkoj klasi, izgradnju nove hale za montažu, proizvodnju auto delova i obuku inženjera i radnika za automobilski sektor.
Na kraju, državni vrh je odobrio Rakovićev plan. Dozvoljena je izgradnja fabrike, uz napomenu da Zavod Crvena Zastava mora sam da obezbedi sredstva za finansiranje. Tada je Fijat odobrio kredit, nakon čega je započela izgradnja fabrike koja je bila projektovana za godišnju proizvodnju od 82.000 vozila.
Izgradnja fabrike
U pogonima „21. maja“ u Rakovici započela je organizovana mehanička obrada delova šasije i svih komponenti motora. Kraj 1958. godine označio je početak izgradnje fabrike sa kapacitetom od 82.000 vozila godišnje. Do 1960. godine, Zastava je već imala 50 odsto domaćih delova. Dana 6. jula 1962. godine, novu fabričku halu otvorio je tadašnji potpredsednik SIV-a, Aleksandar Ranković.
Prva faza izgradnje fabrike koštala je 30 miliona dolara i finansirana je na osnovu ugovora o kreditu između Zastave i Fijata. Druga faza finansirana je kroz kredite Međunarodne banke za obnovu i razvoj, kao i sredstva domaćih preduzeća zainteresovanih za proizvodnju delova, okupljenih oko Investicione banke.
Posle završetka nove fabrike automobila Zastava, sagrađeno je još oko 200 pratećih fabrika u zemlji. Kada je fabrika otvorena, na tržište je izašlo 10.561 vozilo. Godine 1964. od ukupno 25.960 proizvedenih vozila u Zastavi, njih 21.370 su bile „fiće“. Zastava je 1967. godine, zbog povećane potražnje, uspela da proizvede 34.466 vozila.
Fijatovi modeli
Godine 1970, Fijat je prekinuo proizvodnju modela 600 i 600D nakon 15 godina. Zastava nastavila sa proizvodnjom ovih modela, uz određena unapređenja u dizajnu. Tokom ’70. godina XX veka, u fabrici je razvijen model 750M.
Tokom ’80. godina, na tržištu se pojavila verzija 850. Obe verzije automobila proizvodile su se sve do 1985. godine, pri čemu je Zastava 750 dolazila u varijantama „L“, „LC“, „LE“, „S“, „SC“ i „SE“, dok je Zastava 850 postojala samo pod imenom Zastava 850.
Nakon toga, vođeni su pregovori o mogućem preseljenju proizvodnje u tursku fabriku Tofaš, ali do konkretne realizacije nikada nije došlo. Povodom pedesetogodišnjice početka proizvodnje „fiće“ u „Zastavi“, od 15. do 18. oktobra 2005. godine, održan je veliki defile centralnim ulicama Kragujevca, na kojem je učestvovalo više od 150 „fića“ iz Srbije i regiona.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.
Izvor: BIZLife
Foto: Screenshot YT Vrele Gume TV kanal
