Zašto žene ređe delegiraju – i kako to sabotira rast biznisa
U mnogim razgovorima o liderstvu, delegiranje se spominje kao ključna veština uspešnih ljudi – ipak, čini se da žene, bez obzira na znanje i kompetencije, često ređe delegiraju nego muškarci. Ovo nije pitanje sposobnosti, već načina kako žene doživljavaju ulogu lidera i svoj odnos prema timu i odgovornosti.
Piše: Tijana Mladenović, tvorac brenda Slatkoteka i Markiza Living koncepta, pokretač projekta Brenduzetnica
To potvrđuju i istraživanja: meta-analiza Eagly, Johannesen-Schmidt i van Engen, zasnovana na više od 45 studija koja pokazuju da žene u proseku češće koriste participativne i demokratske stilove vođenja, u kojima su zaposleni snažno uključeni u procese. Žene tako češće koriste ponašanja kao što su inspirativna motivacija, individualno usmeravanje, podsticanje kreativnosti i razvoj članova tima. Što u praksi može značiti i preveliku uključenost u donošenju odluka, nadgledanja zadataka i nemogućnost delegiranja.
Delegiranje, u suštini, znači poveriti drugome deo odgovornosti i preuzeti rizik da neće biti urađeno “baš kako ja želim”. Za mnoge žene ta mogućnost nije samo profesionalna odluka, već se doživljava kao lično preuzimanje rizika za nekog drugog. To ima duboke korene u socijalnim i rodnim ulogama koje društvo ženama dodeljuje od detinjstva: briga za druge, održavanje odnosa i emocionalna odgovornost postaju norme, a ne odabiri.
Kao rezultat, delegiranje se često ne doživljava kao alat za rast, već kao potencijalna pretnja harmoniji u timu. Umesto toga, mnoge žene neretko biraju da preuzmu operativu na sebe – rade zadatke lično, proveravaju svaki detalj, objašnjavaju više puta, i “popravljaju” ono što je već dodeljeno. Taj obrazac postaje način vođenja koji se, paradoksalno, više oslanja na učešće u zadacima nego na upravljanje procesima i ljudima.
Takav pristup ima konkretne posledice za rast biznisa. Kada vlasnica, direktorka ili liderka provodi previše vremena u operativnim detaljima, smanjuje se njen kapacitet za strateško razmišljanje, za razvoj proizvoda, širenje tržišta i inovacije. Delegiranje oslobađa vreme i mentalnu energiju za te aktivnosti, ali ako se stalno preuzimaju zadaci – biznis ostaje zarobljen u operativi.
Još jedna česta posledica ovog obrasca je odlaganje i probijanje rokova. Vođene perfekcionizmom i potrebom da sve bude „kako treba“, žene često preuzimaju zadatke na sebe uz misao da će tako biti brže i sigurnije. Međutim, kako se obaveze gomilaju, fokus se rasipa, prioriteti se gube, a zadaci se prepliću i ponavljaju. Umesto efikasnosti nastaje operativni jaz – posao se završava, ali sporije nego što bi mogao, jer perfekcionizam zamenjuje sistem.
Ovaj obrazac dugoročno vodi i u izgaranja na poslu. Žene preduzetnice, a i one na visokim pozicijama često doživljavaju veći nivo umora i emocionalnog opterećenja nego muškarci u istoj ulozi, zbog kombinacije operativnog tereta, odgovornosti i stalne potrebe da svi u timu budu zadovoljni i srećni.
Za rast biznisa, delegiranje nije samo tehnika – to je strateška sposobnost. Rast biznisa počinje onog trenutka kada lider prestane da bude najbolji izvršilac u svom poslu i preuzme ulogu osobe koja gradi ljude, procese i sistem koji ne mora biti idealan da bi bio uspešan.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.
Izvor: BIZLife
