Zašto The Sims i posle 25 godina ne možemo da prestanemo da igramo

Dana 4. februara 2000. godine, revolucionarna kompjuterska igra The Sims debitovala je u Severnoj Americi. Kompanija Electronic Arts nije imala naročito velika očekivanja od svoje nove „sandbox“ igre, ideje dizajnera Willa Wrighta, tvorca SimCityja. Ipak, The Sims je ubrzo osvojio jednoglasne pohvale kritike i izrodio franšizu koja je, više od dve decenije kasnije, i dalje izuzetno popularna.

SimCity, objavljen 1989. godine, bio je rani primer takozvane „Božje igre“, u kojoj igrač nije samo učesnik, već ima potpunu kontrolu nad svetom igre. Wright je počeo da radi na projektu koji će kasnije postati The Sims nakon uspeha SimCityja, ali i nakon što je u razornom požaru u Ouklendu 1991. godine izgubio svoj dom. Iskustvo pronalaska novog doma i njegovog opremanja novim stvarima snažno je uticalo na razvoj igre, kao i knjiga o urbanom dizajnu A Pattern Language Kristofera Aleksandera. Kao skeptik prema potrošačkom društvu, Wright je u The Sims i njegove nastavke ubacio i suptilne kritike konzumerizma.

Igra je prvobitno zamišljena kao virtuelna kućica za lutke, koja bi igračima omogućila da eksperimentišu sa dizajnom doma, ali se produkcioni tim sve više zainteresovao za modelovanje ljudskog ponašanja i međuljudskih odnosa. Rezultat je bila otvorena „sandbox“ igra koja oponaša stvarni život: igrač upravlja svakim aspektom života jednog Sima ili cele porodice Simova, bez konačnog cilja – već sa neprekidnim nizom zadataka koje treba obavljati kako bi se život likova održao u ravnoteži. Igra je mogla da se završi jedino ako svi Simovi u domaćinstvu poginu u nesreći; starenje i smrt prirodnim putem nisu uvedeni sve do igre The Sims 2.

Ceo tekst pročitajte na našem portalu web-mind.rs.

Izvor: BIZLife/History

Foto: Youtube/The Sims/Screenshot