Zašto neki oblici štednje u Srbiji nikada nisu nestali

Postoje finansijske navike koje se menjaju sa generacijama, ali postoje i one koje opstaju gotovo neprimetno. U Srbiji, odnos prema zlatu spada u ovu drugu kategoriju. I dok se danas mnogo govori o novim investicionim alatima, aplikacijama i tržištima, fizičko zlato je tiho ostalo prisutno u domaćinstvima – ne kao trend, već kao navika. Ono nije zahtevalo prilagođavanje novim tehnologijama, niti je tražilo stalno praćenje tržišta, što je mnogima i dalje važno u svetu neprekidnih promena.

Za razliku od savremenih finansijskih proizvoda, zlato nikada nije moralo da se „objasni“. Njegova vrednost se podrazumevala. Čuvalo se u fiokama, sefovima i porodičnim kućama, često bez ikakvog plana za prodaju. Ideja nije bila da se zlato unovči u povoljnom trenutku, već da postoji kao rezerva, nešto što se ne dira dok okolnosti ne postanu ozbiljne.

U tom kontekstu, zlatnici zauzimaju posebno mesto. Oni nisu samo sirov metal, već predmet sa značenjem. U mnogim porodicama prenosili su se s kolena na koleno, kao tiha rezerva za „ako zatreba“. I upravo zbog toga nisu nestali ni u periodima kada su bankarski proizvodi delovali sigurnije, a finansijski sistem stabilnije nego danas.

Savremeni razgovori o ulaganju često podrazumevaju aktivno praćenje tržišta, reagovanje na promene i stalno donošenje odluka. Ali ne žele svi da im finansijska sigurnost zavisi od svakodnevnih vesti, grafikona i aplikacija. Postoji određena grupa ljudi koja i dalje bira ono što ne zahteva pažnju – nešto što se kupi, ostavi i zaboravi, bez stalnog preispitivanja da li je trenutak pravi.

Upravo zbog te logike, dukat Franc Jozef i dalje ima stabilno mesto među onima koji ne traže novinu, već kontinuitet. Ovaj zlatnik nije preživeo promene zato što je isplativiji od drugih opcija, već zato što je poznat. Ljudi znaju šta dobijaju. Nema iznenađenja, nema komplikacija i nema potrebe za dodatnim objašnjenjima ili tehničkim znanjem.

Naravno, to ne znači da dukati funkcionišu kao savršeno investiciono rešenje. Njihova vrednost zavisi od cene zlata, a likvidnost može varirati u zavisnosti od trenutka i mesta prodaje. Ali za one koji ih kupuju, to često i nije presudno. Ovde nije reč o maksimizaciji prinosa, već o očuvanju vrednosti bez stresa i pritiska da se reaguje brzo.

Zanimljivo je da se ova navika održala čak i među mlađim generacijama. Iako se finansijski svet ubrzano digitalizuje, deo ljudi i dalje bira fizičku imovinu. Možda ne iz razloga koje bi naveo finansijski savetnik, već iz osećaja kontrole. Imati nešto opipljivo, nešto što ne zavisi od sistema, i dalje ima težinu u ličnim finansijama.

U praksi, dukati se često ne posmatraju kao sredstvo za trgovinu. Oni su pre deo lične bilanse sigurnosti. Retko se kupuju sa jasnim planom prodaje i još ređe se prodaju u povoljnim tržišnim uslovima. Ta pasivnost nije slabost, već karakteristika koja odgovara ljudima sklonim dugoročnom razmišljanju.

Može se reći da je to i svojevrsni otpor prevelikoj složenosti savremenih finansija. Ne mora svaka odluka da bude optimizovana do kraja. Nekad je dovoljno da bude razumljiva. U tom smislu, dukati nisu relikt prošlosti, već odgovor na savremeni umor od stalnog odlučivanja i preopterećenosti informacijama.

Njihova uloga danas nije ista kao pre sto godina, ali suština jeste. Oni nisu investicioni trend, niti pokušaj da se uhvati tržište. Oni su navika koja se nije ugasila, jer nikada nije bila vezana za modu, obećanja brzog profita ili trenutnu popularnost.

Još jedan razlog zbog kojeg su dukati opstali jeste njihova društvena neutralnost. Za razliku od nekih finansijskih proizvoda, oni ne nose sa sobom očekivanje stalnog rasta ili dokazivanja uspeha. Njihovo posedovanje nije signal ambicije, već opreznosti, što se u mnogim sredinama i dalje visoko ceni.

U razgovorima o novcu često se zaboravlja da odluke nisu isključivo matematičke. Ljudi biraju ono uz šta se osećaju mirnije. Dukati nude upravo tu vrstu tihe sigurnosti, bez potrebe za dodatnim objašnjenjima ili opravdanjima.

Izvor: BIZLife

Foto: Zlato