Zašto modni brendovi sve više razmišljaju kao tech kompanije?

Dok globalno tržište luksuza usporava, a ukusi potrošača se menjaju, modni brendovi više ne mogu da se oslanjaju samo na imidž i tradiciju. To potvrđuje i Daniel Grieder, izvršni direktor Hugo Bossa, koji ističe da dugovečnost danas nije dovoljna sama po sebi, presudna je sposobnost prilagođavanja.

Iako je Hugo Boss prošle godine obeležio 100 godina postojanja, Grieder kaže da jubilej nije razlog za nostalgiju, već dokaz otpornosti u industriji u kojoj brendovi mogu brzo da izgube relevantnost. Temelj tog opstanka, prema njegovim rečima, oduvek je bio fokus na proizvod, posebno na krojačku tradiciju po kojoj je kompanija globalno prepoznata.

Versace imenovao Pietera Muliera za glavnog kreativnog direktora

Međutim, savremeni cilj brenda daleko prevazilazi formalna odela. Strategija se pomera ka konceptu „24/7 lifestyle brenda“, koji prati način na koji ljudi danas žive, između posla, putovanja, društvenog života i slobodnog vremena, bez potrebe da stalno menjaju stil i identitet.

Moda koja razmišlja kao tehnološka kompanija

Jedan od ključnih zaokreta Hugo Bossa jeste snažno oslanjanje na tehnologiju. Grieder otvoreno kaže za Euronews Busieness da je cilj kompanije da postane tehnološki vođena modna platforma, kroz digitalizaciju i primenu veštačke inteligencije u čitavom lancu vrednosti, od proizvodnje do prodaje.

Foto: Unsplash/Damian Kravchuk

Poenta, kako naglašava, nije zamena dizajna algoritmima, već brže, fleksibilnije i otpornije poslovanje. U okruženju koje se stalno menja, inovacije nisu izbor, već uslov opstanka.

Kupac u centru svega

Drugi stub strategije je potpuno okretanje krajnjem potrošaču. Granica između online i offline prodaje, prema Griederu, praktično više ne postoji,  brend mora biti prisutan svuda i nuditi konzistentno iskustvo.

Cilj nije jednokratna kupovina, već izgradnja dugoročnog odnosa i emocionalne povezanosti sa brendom. Poseban izazov predstavljaju mlađi potrošači, koji su manje lojalni i imaju veći izbor nego ikada. Rešenje vidi u građenju autentičnih zajednica, jer nova publika, kako kaže, ima nultu toleranciju na neiskren marketing i „lažnu priču“.

Prodavnica kao iskustvo, ne samo prodajno mesto

U tom kontekstu menja se i uloga fizičkih prodavnica. One više nisu samo mesto transakcije, već prostor za doživljaj, inspiraciju i jačanje veze sa brendom. Nije presudno gde se kupovina na kraju realizuje, važno je da kupac ostane unutar brend ekosistema.

Kad Bad Bunny i Adidas udruže snage nastaju neodoljive patike

Sve ove promene dešavaju se u trenutku kada se luksuz redefiniše. Upadljivi logotipi i demonstrativni status gube privlačnost, dok raste interesovanje za kvalitet, suptilnost i takozvani „tihi luksuz“.

Istovremeno, potrošači su sve informisaniji o realnim troškovima proizvodnje i sve kritičniji prema cenama koje ne prate stvarnu vrednost. Prema Griederu, brendovi danas moraju da pronađu balans između aspiracije i poštene ponudem, kako bi kupac imao osećaj da je kupovina nagrada, a ne razlog za preispitivanje.

Izvor: BIZLife

Foto: Unsplash