Zašto je „Grad“ postao prvi sudski zabranjen film u Jugoslaviji?

U istoriji jugoslovenske kinematografije postoji paradoks koji i danas zvuči neverovatno, film koji je proglašen opasnim po društvo pre nego što je uopšte stigao do bioskopskog platna. Reč je o ostvarenju „Grad“ iz 1963. godine, čija sudbina govori više o strahu sistema od istine nego o samom sadržaju filma.

Snimljen kao omnibus trojice autora koji će kasnije definisati domaću umetnost, Marka Babca, Vojislava Kokana Rakonjca i Živojina Pavlovića, „Grad“ je ponudio nešto što se tada smatralo jeresi: tišinu, otuđenje i melanholiju.

Sudska presuda umesto premijere

Umesto kolektivnog optimizma i slika radnih pobeda koje je država forsirala, „Grad“ je prikazao pukotine u sivoj svakodnevici, te je posto prvi film u Jugoslaviji zvanično zabranjen sudskom odlukom.

Obrazloženje je bilo hirurški precizno u svojoj političkoj nameri, film navodno „nudi izvrnuti prikaz društvene stvarnosti“ i „štetno deluje na omladinu“. U prevodu, vlast nije želela da iko gleda u mračne uglove sistema koji je insistirao na slici savršenog društva.

Preteča „Crnog talasa“

Ono što je tadašnji sud proglasio za problem, istorija je zabeležila kao umetničku intuiciju ispred svog vremena. „Grad“ se danas smatra nultom tačkom Crnog talasa, pokreta koji je otvoreno preispitivao društvene norme i stavljao fokus na pojedinca izgubljenog u sistemu.

Šta nam film „The Prestige“ poručuje o modernom biznisu i ceni uspeha?

Najveća ironija je u tome što je film ostao u mraku punih 27 godina. Prvi put je javno prikazan tek 1990. godine, kada je društveni kontekst koji ga je zabranio već bio u fazi raspada. Njegova „opasnost“ nikada nije dokazana u praksi, jer publika decenijama nije ni dobila šansu da donese sud.

Da li se išta promenilo?

Teško je ne postaviti pitanje: Šta je zapravo bilo zabranjeno, film ili pravo na drugačiji pogled na stvarnost? „Grad“ nije bio revolucionaran zbog direktne kritike, već zbog svoje atmosfere. Izazivao je nelagodu jer je suptilno sugerisao da stvari ne funkcionišu onako kako piše u novinama.

Danas, u eri digitalnih platformi, priča o ovom filmu dobija novu dimenziju. Sadržaj se više ne zabranjuje sudskim pečatom, već se filtrira, „šedoubanuje“ ili algoritamski potiskuje. Granica između umetnosti i onoga što je „poželjno“ ostaje nestabilna, menjaju se samo alati kojima se ta granica povlači.

„Grad“ je podsetnik da je interpretacija stvarnosti najmoćnije oružje koje jedan kreativac poseduje. A kada sistem pokuša da vam oduzme taj pogled, to je obično najbolji dokaz da ste pogodili pravo u metu.

Izvor: BIZLife/K. J.

Foto: Unsplash