Zašto činimo gluposti?
Svi mi radimo stvari koje ne bismo smeli. Pojedemo kesu velikog Smokija kada smo pod stresom, uzmemo „samo još jedno“ piće, spavamo sa bivšim… Čitav jedan grad je sagrađen sa znanjem da ćemo počiniti neku glupost: „šta se desi u Vegasu, ostaje u Vegasu!“ Evo tri razloga koje nam daje sajt Qickanddirtytips i kojima možemo objasniti zašto dok nam svest vrišti: „ne radi“ i dalje gledamo sebe kako činimo stvari oko kojih ćemo se kajati.
Razlog 1: Dve vrste uživanja
Psihofarmakologija podržava ideju da zapravo postoje dve vrste zadovoljstva. Prva vrsta se odnosi na ono kako mi obično doživljavamo zadovojstvo – kao stanje srećne zadovoljenosti. Na primer, ovu vrstu zadovoljstva dobijamo nakon dobrog obroka i seksa, ili od prvog gutljaja vode kada smo zaista žedni. Ovu vrstu zadovoljstva možemo nazvati „sviđanje“.
Ali, ispostavja se da postoji druga vrsta zadovoljstva: zadovoljstvo u traženju nečega, uzbuđenje, očekivanje, zavođenje ili osećanje moći kada to dobijete. Ovo zadovoljstvo možemo nazvati „želenje“.
I upravo nam ova druga vrsta zadovoljstva omogućava da činimo glupe stvari. Čak i kada znamo da ćemo zažaliti, ipak činimo.
Najbolji primer za ovo je upotreba droge. Kokain i metamfetamin su posebno poznati po svom „kratkom poju“ sa dopaminskim sistemom u mozgu koji je umešan u „željenje“. Tokom vremena, oni sa ispravnom (ili pogrešnom, u zavisnosti sa kojeg stanovišta gledate) kombinacijom predispozicije i iskustva, pomeraju upotrebu droge sa dobrovoljne i povremene tačke na kompulsivnu.
Razlog 2: Lišavanje, potiskivanje i opsesija.
Svako ko je nekada bio na dijeti zna za efekte lišavanja: ne samo da nas čini očajnim, čini nas i opsednutim. U čuvenom Minesota eksperimentu izgladnjivanja, iz 1945. godine i koji se sprovodio sa namerom da se utvrde prakse ublaživanja gladi nakon Drugog svetskog rata, zdravi dobrovoljci su bili polu izgladnjivani u periodu od 6 meseci, na dijeti koja je uključivala oko 1500 kalorija dnevno. Rezultat? Ne samo da su bili apatični, nervozni i iscrpljeni, oni su postali i opsednuti sa hranom. Učesnici su mislili na hranu non-stop, opsesivno su čitali kuvare i gledali u slike hrane.
Razlog 3: Efekat „Šta kog đavola“
Dakle kada pojedete ostatke kolača koje je vaše dete ostavilo, nastupa „šta kog đavola“ efekat – jer jedan komad kolača vodi do drugog kolača jer smo već ovim prvim sve upropastili i završavamo sa bolom u stomaku i samoprezirom.
Iako je hrana klasični primer, sve ono čega se lišavamo može izazvati efekat „šta kog đavola“.
Izvor: BIZLife, quckandditytips.net
Foto: Pixabay
Piše: A. M.
