Vreme je da nesanicu shvatimo ozbiljno: Zašto moramo da poradimo na snu?
Borba protiv nesanice nije samo način da izbegnete umor sledećeg popodneva, ona može da zaštiti mozak od prevremenog starenja, sugeriše novo istraživanje. Problemi sa spavanjem su česti: prema podacima Američke akademije za medicinu spavanja, 12% Amerikanaca ima dijagnostikovanu hroničnu nesanicu.
Za razliku od genetskih i drugih faktora kognitivnog zdravlja na koje ne možemo da utičemo, nesanica je stanje koje može da se tretira, pokazuje studija objavljena u časopisu Neurology.
„Glavna poruka ovog istraživanja jeste da hronična nesanica može biti promenljiv faktor rizika za kognitivni pad“, rekao je dr Dijego Karvaljo, vodeći autor studije i profesor neurologije i specijalista za spavanje na klinici Mejo u Ročesteru.
Istraživanje i nalazi
U istraživanju je učestvovalo 2.750 ljudi koji su tokom pet godina prolazili godišnje neurološke preglede, snimanja mozga i evaluacije navika spavanja. Rezultati su pokazali da nesanica povećava rizik od kognitivnih oštećenja za 40%. Međutim, kod onih koji su uspeli da produže vreme spavanja ili koristili terapiju, taj negativan efekat nije bio izražen.
„Ne možemo sa sigurnošću reći da lečenje nesanice automatski smanjuje rizik, jer još nemamo te podatke… ali interesovanje za tu mogućnost je sve veće“, dodao je Karvaljo.
Da li spavate dovoljno? Stručnjaci otkrivaju koliko sati sna je idealno
Kako nesanica oštećuje mozak
Nesanica je najčešći poremećaj spavanja koji dr Rejčel Salas viđa u Centru za spavanje i dobrobit Univerziteta Džons Hopkins. Ona objašnjava da problem nije samo teškoća da se zaspi, već i održavanje sna i kvalitet spavanja, što utiče na svakodnevno funkcionisanje i zdravlje u celini.
San pomaže mozgu da „očisti“ nepotrebne sinapse i metabolički otpad koji se nakuplja tokom dana. Neka od tih proteinskih nagomilavanja povezana su sa Alchajmerovom bolešću. Nedostatak sna, osim toga, ometa konsolidaciju memorije, emocionalnu regulaciju i oporavak mozga.
„Nedovoljan ili loš san može da dovede do neuroinflamacije i slabljenja plastičnosti sinapsi – faktora koji doprinose kognitivnom padu“, naglašava Salas.
Zašto se nesanica nedovoljno leči
Stariji od 65 godina mnogo češće pate od poremećaja spavanja, ali ih često doživljavaju kao „normalan deo starenja“. Karvaljo upozorava da nesanica nije neizbežna: problemi sa uspavljivanjem, održavanjem sna, umor, loše raspoloženje i kognitivne teškoće ne bi smeli da se prihvataju kao prirodni tok godina.
Ipak, nesanica je često nedovoljno prijavljena, nedovoljno prepoznata i, posledično, nedovoljno lečena.
Kako pobediti nesanicu
Dobra vest je da se nesanica može uspešno tretirati. Osnovni vid lečenja jeste kognitivno-bihejvioralna terapija za nesanicu (CBTI), koja se fokusira na obrasce ponašanja i navike koje doprinose problemu.
Preporučuje se uspostavljanje doslednog rasporeda spavanja, relaksacione tehnike pre odlaska u krevet i stvaranje odgovarajućeg ambijenta: tamne, tihe i prohladne sobe. Važno je i ograničiti korišćenje ekrana i unos kofeina i alkohola, kao i obezbediti dovoljno fizičke aktivnosti.
„Svi traže pilulu koja će rešiti problem sna, i istina je da nekim pacijentima lekovi jesu potrebni. Ali čak i kada se koriste medikamenti, ponašanje i navike ostaju ključni“, kaže Karvaljo.
„Lečenje nesanice mora biti sveobuhvatno.“
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER
Izvor: BIZLife
Foto: Freepik
