VIDEO: Da li znate moć placebo efekta
Godine 1996. čak 56 volontera je učestvovalo u studiji isprobavanja novog leka protiv bolova zvanog Trajvariken. Mast je namazana svakom učesniku na jedan kažiprs, dok drugi nije diran. Zatim su oba prsta bolno nagnječena kleštima. Dobrovoljci su nakon toga izjavili da ih je prst na kojem je bio lek boleo manje nego prst na kojem nije bilo ničega.
Deluje logično? Da, samo što Trajvariken uopšte nije lek već izmišljotina. On uopšte nije sadržao neutralizator bola. Postavlja se pitanje šta je učinilo da studenti osete dejstvo lažnog leka. Reč je o placebo efektu koji čini da terapije, lekovi i tretmani koji nisu funkcionalni, utiču da se osoba oseća bolje.
Doktori koriste ovaj termin još od 1700. godine kada su uvideli moć lažnih lekova kako bi poboljšali simptome bolesti. Ovakav ’lek’ se davao kada pravi lekovi nisu bili dostupni i kada neko uobrazi da je bolestan.
Placebo imitira pravi tretman kako bi ubedio pacijenta u lečenje. Prave se pilule od šećera, voda se ubrizgava u špriceve, a čak su scenirane i lažne operacije. Doktori su uskoro shvatili da iskorišćavanje ljudi na ovaj način ima efekata i u kliničkim ispitivanjima.
Do 1950. godine placebo je korišćen kao standardni alat u testiranju novih tretmana. Pravili su grupe u kojima je pola ispitanika dobilo prave pilule, a pola je dobilo placebo lekove koji su identično izgledali. Ispitanici nisu ništa znali i bili su objektivni. Ukoliko bi se ispostavilo da je novi lek delotvorniji od placeba, doktori bi primenjivali novi lek. Danas je se ova metoda manje koristi zbog etičkih normi. Kada poredite nove i stare lekove nekoga morate oštetiti jer vršite ’eksperimente’ nad ljudima koji su bolesni. Placebo se danas koristi najviše kako bi se utvrdile razlike među lekovima.
Ipak, jasno je da placebo ima jak efekat na pojedine ljude. Zahvaljujući njemu pacijenti osećaju olakšanje naročito po pitanju srčanih oboljenja, astme i jakih bolova. Iako je u pitanju samo varka.
I dalje nije otkriveno zašto je to tako. Neki veruju da se placebo efekat pomeša sa drugim faktorima, time što pacijenti žele da udovolje doktoru govoreći da im je bolje. Drugi veruju da ukoliko osoba veruje da je lažni tretman u stvari pravi njihova očekivanja zaista utiču i podstiču psihološke faktore koji započinju proces boljitka.
Naučno je dokazano da placebo može imati pozitivan uticaj na krvni pritisak, kucanje srca i za otpuštanje supstanci za regulisanje bola kao na primer endorfin. Zato pacijenti često govore da im placebo odagnava nelagodnost. Placebo čak može uticati na otpuštanje hormona stresa kao što je adrenalin, što dalje utiče na štetne efekte oboljenja.
Pozitivna strana placeba je činjenica da se ljudi mogu izlečiti svojom jakom voljom i da ne moraju u sebe unositi gomilu hemije i lekova. Na žalost, čest je slučaj da pozitivan efekat splasne. Stoga ne kraju ove priče ostajemo bez preciznog odgovora, ali sa velikim divljenjem prema našem telu, a naročito mozgu koji je zaista u mogućnosti da stvara i čini čuda.
Pogledajte video:
Izvor: BIZLife
Foto: pixabay
Piše: D.G.
