Veza između novca i detinjstva: Kako prošlost utiče na vaše troškove?
Vaš odnos prema novcu možda deluje nasumično, ali jedan stručnjak tvrdi da on otkriva mnogo o vašem detinjstvu – i razumevanje te veze moglo bi da pomogne u prevazilaženju toksičnih finansijskih navika.
Viki Rejnal, finansijska psihoterapeutkinja i autorka knjige “Money on Your Mind”, objasnila je za CNBC Make It da postoje psihološki razlozi iza naših navika trošenja, a mnogi od njih potiču iz iskustava iz detinjstva.
„Naše emocionalne doživljaje tokom odrastanja oblikuju to ko ćemo postati,“ rekla je Rejnal. Na primer, osoba koja se osećala sigurno u detinjstvu može razviti uverenje da zaslužuje dobre stvari. Kasnije u životu, verovatnije je da će pregovarati o većoj plati ili uživati u novcu koji poseduje. S druge strane, neko ko je doživeo zanemarivanje tokom detinjstva može odrasti sa niskim samopouzdanjem, što se može ispoljiti kroz finansijsko ponašanje. To može uključivati osećaj krivice prilikom trošenja novca jer misle da ne zaslužuju dobre stvari, ili pak rasipanje novca kako bi impresionirali druge jer se osećaju nedovoljno vrednim pažnje.
„Malo dete koje pokazuje roditeljima svoj crtež – način na koji roditelji reaguju šalje mu poruku o tome kako će svet reagovati na njega,“ dodala je Rejnal.
Detinjstvo: oskudica ili bogatstvo
Rejnal objašnjava da „lekcije o novcu koje učimo tokom odrastanja“ u velikoj meri zavise od toga da li smo odrasli u sredini obeleženoj oskudicom ili bogatstvom. „Na primer, ljudi koji su odrasli u oskudici, a kasnije uspeli da se izvuku iz te stvarnosti i postanu imućni, često se suočavaju s tzv. mentalitetom oskudice,“ rekla je Rejnal.
Ovaj obrazac razmišljanja fiksira se na ideju da vam nešto stalno nedostaje, poput novca. Mentalitet oskudice može sprečiti ljude da uživaju u novcu koji su zaradili i izazvati anksioznost pri njegovom trošenju. S druge strane, postoje oni koji su odrasli u oskudici, a kasnije postali bogati, ali sada vrlo neoprezno troše novac. „Oni sebi daju sve što su priželjkivali kao deca i idu u drugu krajnost – počinju da troše bez razmišljanja jer žele svojoj deci da pruže sve što njima nije bilo omogućeno,“ dodala je.
Kako prestati sa samosabotažom
Ključ za prevazilaženje toksičnih navika trošenja jeste zaustavljanje samosabotaže – ponašanja koje je vrlo često, tvrdi Rejnal. „Iza obrazaca finansijske samosabotaže često stoje duboko ukorenjeni emocionalni razlozi – od osećaja ljutnje, preko osećaja nedostojnosti, do straha od nezavisnosti i autonomije,“ rekla je.
Kako bismo ih identifikovali, najpre moramo prepoznati svoje finansijske navike i nedoslednosti. Na primer, ako prekomerno trošite uveče, zapitajte se: „Da li je to zbog dosade? Usamljenosti? Koji osećaj pokušavate da ublažite prekomernim trošenjem?“ „To vam već daje nagoveštaj šta biste mogli da promenite. Ako je u pitanju dosada, šta može zameniti tu lošu finansijsku naviku?“, piše CNBC.
Rejnal navodi primer mlade klijentkinje koja je uvek ostajala bez novca u prvoj polovini meseca. Kada ju je pitala šta bi se dogodilo da postane finansijski odgovorna, klijentkinja je otkrila da se plaši da će time izgubiti vezu sa majkom. „Njeni roditelji su se razveli odavno, a jedini način na koji je komunicirala sa majkom bio je kada bi je zvala da traži novac,“ rekla je Rejnal. „Ona je imala interes da bude loša s novcem, jer bi, ako postane dobra, izgubila izgovor da se javlja majci.“
Finansijska psihoterapeutkinja savetuje da budemo „radoznali i bez osuđivanja“ kada istražujemo uzroke svojih loših finansijskih navika. „Ponekad je dovoljno da se zapitamo: ‘Koji osećaji bi ostali kad ne bih finansijski sabotirao sebe, ili kad ne bih bio previše velikodušan prema prijateljima?’ To može početi da otkriva razlog zbog kojeg to radimo,“ dodala je.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.
Izvor: BIZLife/K. J.
Foto: Freepik
