Veštačka inteligencija i održivost: Izazovi i prilike za klimatsku tranziciju
Mada veštačka inteligencija (AI) donosi značajne mogućnosti za postizanje održivosti, neophodno je pažljivo upravljati njenim razvojem i primenom kako bi se osigurali pozitivni rezultati za društvo i životnu sredinu. Stručnjaci su se složili da je potrebna saradnja svih aktera u društvu – od istraživača i kreatora politika do privatnog sektora – kako bi se iskoristile sve prednosti veštačke inteligencije u službi održivosti.
Na poslednjem panelu konferencije Sustainable Development Forum sručnjaci iz različitih oblasti diskutovali su o ulozi veštačke inteligencije (AI) u postizanju održivosti i klimatske tranzicije. Panelisti su bili Anders Jönsson iz Ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Evropu (UNECE), Ljubiša Bojić sa Digital Society Lab-a na Univerzitetu u Beogradu, Katarina Urošević iz HTEC Group, i Tihomir Bajić, generalni partner u Fifth Quarter Ventures dok je diskusijom moderirao Stefan Anđelković, direktor PEXIM Fondacija.
Jedna od ključnih tema bila je kako AI može doprineti klimatskim projektima. Anders Jönsson je istakao da AI tehnologije, posebno veliki jezički modeli (LLM), imaju ogroman potencijal za optimizaciju energetske efikasnosti i rešavanje problema vezanih za klimatske promene. Međutim, Ljubiša Bojić je upozorio na visoku potrošnju energije koju ove tehnologije zahtevaju, naglašavajući potrebu za razvojem ekološki prihvatljivijih neuronskih mreža, kao što su memristori.
Tihomir Bajić je dodao da su najveći izazovi u korišćenju AI za održivost zapravo ljudski faktori. On je istakao da je društvo visoko polarizovano, sa segmentima koji ili promovišu AI kao čarobno rešenje ili ga odbacuju zbog straha od gubitka poslova i drugih rizika. Prema njemu, neophodan je novi društveni ugovor koji će staviti interese društva ispred profitnih motiva.
Katarina Urošević je istakla važnost politike u vođenju inovacija ka održivosti. Navela je primer digitalne transformacije u jednoj od evropskih brodarskih kompanija, gde su optimizacijom ruta došle do značajnih ušteda u potrošnji goriva i smanjenja emisija CO2. Ona je naglasila da, osim AI, postoje i druge tehnologije koje mogu doprineti održivosti, ali koje često ne dobijaju dovoljno pažnje.
Stefan Anđelković je zaključio da je potrebna kolektivna, višestranački napor kako bi se AI koristila na održiv način. Naglasio je da inovacije zahtevaju kombinaciju tehnologija i da je važno balansirati regulaciju sa slobodom za eksperimentisanje kako bi se maksimizirali benefiti uz minimiziranje rizika.
Diskusija je takođe obuhvatila ulogu AI u naučnim istraživanjima, gde je Ljubiša Bojić istakao kako AI može pomoći u otkrivanju novih lekova i praćenju klimatskih promena, ali je naglasio potrebu za etičkim standardima kako bi se sprečile negativne posledice poput pristrasnosti u algoritmima.
Tihomir Bajić je dodatno objasnio da su najveći izazovi u primeni tehnologije za održive ciljeve upravo ljudski aspekti. On je istakao da u 21. veku ljudska civilizacija nije dovoljno svesna ekoloških problema i da je neophodno stvoriti novi društveni ugovor koji će staviti interese zajednice ispred individualnih profita. Njegov rad u UNEP-ovom ekspertiznom panelu u Parizu ukazao je na potrebu za ovakvim ugovorom kako bi se obezbedila održiva budućnost.
Anders Jönsson je komentarisao da je AI najviše precenjena tehnologija na kratki rok, ali najpotcenjenija na dugi rok. On je istakao da je potrebno nastaviti sa istraživanjima i optimizacijom AI tehnologija kako bi se postigli pozitivni ekološki efekti, istovremeno smanjujući njihovu potrošnju energije.
Ova diskusija je osvetlila složenost izazova i potrebu za multidisciplinarnim pristupom u korišćenju AI za klimatsku tranziciju. Stručnjaci su naglasili da je važno balansirati tehnološki napredak sa etičkim i ekološkim standardima kako bi se obezbedila održiva budućnost za sve.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.
Izvor: Održi me
Foto: Stefan Jovanović
