Usamljenost iz drugog ugla: Kako ovo okrenuti u svoju korist?

Verovatno ćemo se saglasiti s tim da ne postoji osoba koja nekada nije osetila strahote usamljenosti, užas otuđenosti i odbačenosti.

Piše: Katarina Stojanović Kostić, diplomirana psihološkinja

Na prvi pogled, neverovatno zvuči činjenica da problem usamljenosti zauzima sve značajnije mesto baš danas, kada je, zbog naglog razvoja moderne tehnologije, globalne mreže i dostupnosti sredstava komunikacije, uz par klikova moguće stupiti u kontakt sa skoro svakim čovekom na planeti.

U dugogodišnjem praktičnom radu sa ljudima različitog uzrasta, sa raznolikim iskustvom u životnim i radnim kontekstima, u lepezi problema izdvaja se baš usamljenost (čini se, sve dublja i bolnija).

Sami ili usamljeni?

Usamljenost je subjektivno emocionalno stanje, koje nastaje kad se osoba oseća odbačeno, otuđeno, neshvaćeno, kada ima utisak nedostatka podrške, razumevanja, povezanosti s drugima, nedostupnosti društvene aktivnosti ili emocionalne intimnosti…

Bez obzira na to koliko nam se činilo da su samoća i usamljenost sinonimi, važno je da napravimo razliku. Kad govorimo da je neko sâm, najčešće mislimo na socijalnu izolaciju, činjenicu da nema ljude oko sebe.

Ipak, ako živimo sami, nije nužno da se osećamo i usamljeno. Takođe, važi i obrnuto: ako samo povećamo socijalne interakcije, ne mora da znači da je to dovoljno da bismo ublažili osećaj usamljenosti.

Nije sve tako jednostavno

Neretko čujemo da je bolje biti sâm nego u lošem društvu. Ovo zvuči tako logično! Pomislimo da radimo za dobrobit svoje prijateljice ili kolege ako ih nagovaramo da odu, da prekinu lošu vezu. Ipak, jesmo li sigurni da znamo šta je to što je najbolje za nekog drugog? Je l’ pametno da odmah, kô iz rukava, sipamo dobronamerne savete?

Zbog čega toliko ljudi bira da ostaje u lošim odnosima u kojima iznova bivaju povređivani? Pri tome se misli na sve životne oblasti: partnerske, porodične, poslovne, prijateljske… Šta je to što ih toliko drži, pa trpe uvrede, omalovažavanja, modrice? Zar im ne bi bilo lakše da se, jednostavno, okrenu i odu?

Zašto je tako?

Mi smo bića kojima su pažnja, dodir, komunikacija, interakcija sa drugima neophodni za sâm opstanak; slično kao voda, hrana, vazduh. Ljudi bukvalno venu i umiru ukoliko ih nemaju. Izolacija je jedno od najtežih stanja koje možemo da doživimo u životu. Samica predstavlja jednu od najtežih kazni.

Ako beba ne dobija dovoljno pažnje, dodira, kontakta, prestaje da napreduje, ne razvija se. Njen život se polako gasi, bez obzira na količinu i kvalitet hrane, higijenskih uslova. Da bi krhko biće preživelo, potrebno mu je naručje, toplina, maženje, ljuljanje, golicanje, osmesi, zvukovi… Jednom rečju, pažnja. Ako sve ovo ima, uz dobre predispozicije i korektne uslove sredine, velika je verovatnoća da će da se razvije u zdravu, srećnu, vrednu osobu, koja će da proživi uspešan život i nastavi da širi dobre strane ljudske vrste.

U suprotnom, kreće potraga za tim što nedostaje. Radi sve što ume da privuče pažnju. Ako je ostave u sobi da se sama „smiri”, jer je „navikavanje na ruke” nešto loše (Bog sami zna odakle nam ovakva „mudrost”!), još jače plače, urla, udara, bacaka se, lomi oko sebe… Samo da ne ostane neprimećena i ostavljena da uvene! Verovatno onda zaključuje da su pozitivne poruke retke ili nepouzdane, pa odlučuje da će, umesto da ih i dalje traži, živeti od negativnih. Misli da su i grdnja, prekor ili batine bolje nego ništa.

Kada odraste, sistem može održavati filtriranjem poruka. Ako dobije kompliment ili pohvalu, uglavnom će ga otpisati, ignorisati ili omalovažiti. Ljudi koji su imali posebno teško detinjstvo mogu da odluče da za njih nije bezbedno da uopšte bilo šta primaju od drugih. Sve odbacuju. Na taj način održavaju sigurnost svog krhkog bića iz detinjstva, ali se i lišavaju onog dobrog, što bi sada slobodno mogli da prihvate kao odrasli. Ukoliko ovako nastave, mogu se toliko povući u sebe i postati depresivni.

Većina intuitivno veoma dobro oseća koliko je pažnja vredna. Zato nisu retke manipulacije ignorisanjem. To je slučaj kad neko pasivnoagresivno pokušava da natera drugu osobu da promeni ponašanje ili, jednostavno, želi da je kazni. Najteže od svega je podneti tišinu, dugo bolno ćutanje i ono, očigledno neiskreno, „Nije mi ništa!”.

Šta možemo da uradimo?

U zdravim odnosima ljudi komuniciraju direktno, iskreno, povremeno žestoko. Ovakva komunikacija je otvorena i nema skrivene motive. Važno je da o ovim temama govorimo, da razumemo šta se dešava, jer su usamljeni ljudi svuda oko nas, u gotovo svim životnim dobima, pa i u svim socijalnim kategorijama. Usamljenost je jedan od najčešćih problema sa kojima se ljudi suočavaju u savremenom svetu.

Starije osobe (čak i one koje žive sa članovima porodice) veoma često osećaju duboku usamljenost. Ovo može dovesti do pogoršanja njihovog kako fizičkog tako i mentalnog zdravlja. Usamljenost je često povezana s depresivnim raspoloženjem, osećajem bezvrednosti, nesvrsishodnosti, ali i anksioznosti u socijalnim kontaktima. Ti ljudi lošije spavaju, imunitet im pada, ceo organizam trpi, pa se povećava i rizik od smrtnosti.

Usamljenost (Grayscale/Freepik)

Kako društvene mreže i digitalna komunikacija postaju sve dominantnije, naizgled paradoksalno, intenzitet ovog osećaja raste. Samim tim, sve više mladih ima ovaj problem. Da li im je sve teže da ostvare iskrenu povezanost i međusobnu bliskost u realnom okruženju? Uz nisko samopouzdanje, neretko se pomisli da nismo dovoljno dobri za druge, bojimo se odbacivanja, osećamo se neadekvatno, pa se povlačimo iz realnih društvenih odnosa.

Razvijanje emocionalne inteligencije je veoma važno za dobro funkcionisanje. Samo u direktnoj komunikaciji možemo učiti kako da prepoznamo svoje i tuđe emocije, da razvijamo empatiju. Korisno je i pronaći grupe koje sa nama dele slična interesovanja (hobiji, udruženja, volonterski rad i sl.).

Trebalo bi i da se mi u srednjim godinama zapitamo da li nam jurnjava za zaradom i statusom čini samo dobro. U isto vreme, možda ne primećujemo da je našim bližnjim potrebno da, prosto, budemo tu, uz njih. Ako i sve shvatimo, ali balans ne umemo da uspostavimo, možemo da osetimo krivicu, doživimo još intenzivniji stres.

Kako ovo okrenuti u svoju korist?

Možda, za početak, da usporimo. Blagotvorno je brinuti o sebi, ali i vežbati dobru komunikaciju uz negovanje kvalitetnih odnosa, na primer, sa kolegama. To možemo da radimo dok obavljamo poslovni zadatak, ćaskamo na pauzi… Razgovaramo sa čovekom, prihvatamo ga, bodrimo ga.

Ogromna je dobit za čovečanstvo ako svaki dan nekome uputimo makar jednu toplu reč!

Moguće je da je neko poverovao pogrešnim zastrašujućim glasovima da pažnju, ljubav i brižnost treba čuvati i štedeti jer su previše dragocene. Baš je suprotno – nemoguće ih je potrošiti! Dok smo na ovom svetu, važi pravilo – što više pažnje i priznanja dajemo, više ćemo ih dobijati.

Stoga, primetite tog nekog, progovorite sa čovekom kad god za to imate priliku, pokažite osobi da vam je važna i da hoćete da je razumete. Ipak, ne zanemarite činjenicu da sve ovo mora da bude iskreno. I malom slatkom laži možemo da napravimo još veću štetu. Bolje je pitati ako nam nešto nije jasno. Ljudi greše kad smatraju da je pametnije da se ne mešaju, da je bolje da nekoga puste na miru, ne staju mu na muke…

Ako vam se nešto ne sviđa, recite, ali na pristojan način. Objasnite kako se osećate, šta doživljavate, šta vam smeta, šta biste voleli drugačije. Naravno, bez grdnje, omalovažavanja i otpisivanja drugoga. Cilj nam je da razumemo jedni druge. Svi smo jednako vredna bića. Treba i druga osoba da ima priliku da iskaže svoje potrebe. Svako od nas je jedinstven, pa ćemo i pronaći sopstveni način da sve to kažemo i uradimo. Jedino što ni u kom slučaju nije dobro jeste da se ignoriše i ne primećuje.

Naravno, ne zaboravite da niste sami. Tu su stručnjaci koji su obučeni da pomažu ljudima da se nose sa izazovima, prevazilaze ili rešavaju poteškoće i probleme. Ne ustručavajte se da ih potražite.

Iskrenost, brižnost, razumevanje, toplina i podrška – šire se, kao zraci. Prvo u nama, pa na bližu, širu okolinu, a onda nam se opet vraćaju… Hajde da vidimo koliko daleko možemo da dosegnemo! 

Izvor: BIZLife Magazin

Foto: Privatna arhiva/Grayscale/Freepik