Upoznajte svoju dušu, pronađite svoju harmoniju

Marija Hadžović je psihološkinja i diplomirana terapeutkinja, a njen profil na društvenim mrežama „Harmonija duše” ima više od 120 hiljada pratilaca, koji svakodnevno uče o sebi i životu. Ovaj brend osnovala je 2017. godine s ciljem da pomogne ljudima na putu ličnog razvoja, a danas je prepoznata kao jedna od vodećih figura u oblasti mentalnog zdravlja i samorazvoja.

U intervjuu za BIZLife Marija Hadžović govori o izazovima s kojima se susretala, važnosti izlaska iz zone komfora i moći afirmacija u promenama života, ali i priznaje da njen put nije počeo iz inspiracije, već iz unutrašnje potrebe za izražavanjem.

„Verovatno kao i kod većine ljudi koji su uspeli u nekom stvaralaštvu, ono nije došlo kroz inspiraciju, već kroz neku unutrašnju frustraciju i poriv da izrazimo nešto što ni sami ne znamo šta je. To se desilo i kod mene te, 2017. godine, kada sam donela odluku da krenem javno da objavljujem svoje misli, pitanja i ideje kroz formu društvenih mreža zbog tadašnje želje da u sebi pronađem tu čuvenu harmoniju u duši”, započinje priču naša sagovornica.

Marija dodaje da su izazovi bili brojni, ali da je najveći problem bio izlazak iz okvira akademskog sveta. Kako ističe, definitivno su za nju najveći izazovi bili osuda zbog izlaska iz tih okvira i očekivanja kako treba jedan psiholog i terapeut da komunicira i da izgleda: „Od prvog dana sam pokazivala svoju ranjivost i nisam se držala akademskih pravila, što me je ponekad puno koštalo, ali mi je puno i donelo. Danas se to naziva autentičnost, što potvrđuje da je nivo svesti ipak promenjen u kolektivu.”

Mnogi ljudi osećaju da su zaglavljeni u mestu, ali Hadžovićeva objašnjava da se stagnacija ne događa u ponašanju, već u emotivnim stanjima. Kako kaže, prvi korak je, definitivno, razumevanje da „zona komfora” nije zona ponašanja, već osećanja, odnosno da se stagnacija dešava samo ukoliko se zaglavimo u istim emotivnim stanjima.

„Mi možemo da menjamo svoja ponašanja, da radimo stvari koje nismo nikada do sada, a da i dalje ostajemo, na primer, u emociji tuge ili ljutnje. U tom slučaju, nikakva specijalna promena se neće desiti, osim eventualnog skoka adrenalina nakratko”, poručuje Marija Hadžović i dodaje da je širenje emocionalnog vokabulara ključno za promenu: „Ovo je vreme emocionalne pismenosti i stalno apelujem u svojim programima, ali i u individualnom radu, da je širenje emocionalnog vokabulara najbolja moguća stvar koju možemo da uradimo za sebe i za sve oko nas. Društvo koje većinski na pitanje ’Kako si?’ odgovara: ’Evo’ – ima mnogo važnijih odluka da donese od bazičnih promena navika. Razumevanje i prihvatanje sopstvene osećajnosti vodi do razumevanja i prihvatanja drugih. To je pravi komfor kojem težimo.”

Izazov modernog čoveka, prema mišljenju naše sagovornice, jeste održavanje ravnoteže između obaveza i brige o sebi, jer, kako kaže, mi nismo pod stresom jer radimo previše, nego što premalo radimo ono što volimo. Premalo se viđamo i povezujemo sa onima koje volimo, hobiji postaju zaboravljeni, a jednostavno življenje života luksuz.

„Briga o sebi podrazumeva i mentalni i emocionalni odmor, a ne samo telesni. Teško je dostići tačku balansiranja svega toga a da ne osećamo krivicu, ali nije nemoguće. Krivica je neka vrsta upozorenja da radimo nešto izvan svojih unutrašnjih pravila, kao npr. ’Budi savršena majka’. Ideja je da promenimo ta pravila i da pustimo sebe na miru, pa će u tom procesu i krivica polako da iščezne. Naše životne i radne obaveze su podjednako važne kao i obaveza da vodimo računa o sebi, samo je važno da ne preterujemo ni u jednoj od njih duži vremenski period. Uvek je sve pitanje momenta i mere”, objašnjava Marija Hadžović.

Ona smatra da su afirmacije deo svakodnevnog unutrašnjeg dijaloga, ali ih ljudi često koriste u negativnoj formi: „Kako sam glupa!”, „Ne mogu ja ovo”, „Nisam dovoljno dobra” i sl.

„Izjave koje upućujemo sebi neka su vrsta suplementacije za um, zato je važno da koristimo ispravne, odnosno one koje imaju dobar uticaj na našu motivaciju, volju i samopouzdanje: ’Bravo kako si ovo danas uspela!’ , ’Možeš ti ovo’ itd.”, objašnjava Marija Hadžović i dodaje: „Neozbiljno bi bilo da afirmacije posmatramo kao jedini alat promene, jer smo mi vrlo kompleksna bića i neophodno je da imamo sistemsku promenu misli, osećanja i ponašanja za neke dugotrajne rezultate, a za to je potrebno vreme i strpljiv pristup sebi. Za početak, dovoljno je da o sebi počnemo da razmišljamo kao o svojim prijateljima, jer se stalno opterećujemo time šta drugi misle o nama, a to nema nikakav uticaj na naš život. Međutim, ono što mi mislimo o sebi usmeriće naš život u potpunosti.”

Kao žena koja vodi sopstveni brend i pomaže drugima, Marija smatra da se, uprkos napretku u ravnopravnosti, i dalje većina žena susreće sa mnogobrojnim preprekama u svom poslu, koje god zanimanje da je u pitanju. Definitivno su predrasude i stereotipi najčešća prepreka, a uz to, naravno, idu diskriminacija, narušeno samopouzdanje i porodične obaveze, koje su podjednako na njihovim leđima.

„Ja se bavim specifičnom strukom koja je do 2020. godine bila i dalje tabu tema i postojala je velika stigma oko pojma ’rad na sebi’. Što se tiče moje borbe sa tim preprekama, rekla bih da i dalje traju, ali su dosta slabijeg intenziteta. Moj profil i brend se nisu uklapali u društvena očekivanja tada, ali sam ja istrajala u svom izražaju, jer sam se od prvog dana vodila namerom da nauka o duši bude pristupačna i jasna svima. Ukoliko svoje znanje koristimo samo u akademske svrhe, onda ono ne služi većini i postaje potpuno besmisleno za čoveka”, objašnjava naša sagovornica.

Ističući da edukacija u 21. veku ne sme da ostane privilegija povlašćenih, Marija naglašava da nam je tehnološki napredak otvorio mnoga vrata i omogućio većini da pristupi svemu što joj je neophodno, da je na nama ostalo kako koristimo te mogućnosti. Sa druge strane, ona ocenjuje da su stereotipi i dalje tu i da će proći još puno godina do njihovog nestanka ili makar ublažavanja.

„Smatram da žene inače ne dobijaju dovoljno priznanja za svoja postignuća, prvenstveno od nas samih, pa tek onda od društva. U ovoj branši smo u većini, pa je to, svakako, olakšavajući faktor; međutim, neretko se dešava da koleginice doživljavaju neku vrstu osude i sumnje kada se oglašavaju na neku psihološku temu, jer se uzima u obzir, na primer, da li imaju dete kada govore o roditeljstvu. Niko ne pita muškog psihologa da li je oženjen ili da li je roditelj kada drži predavanje na istu temu. Dug je put ispred svih nas, ali je važno da imamo isti cilj – jednaka prava i isti tretman, nezavisno od pola”, poručuje Marija Hadžović.

Na kraju, ona poručuje svim ženama koje žele da započnu sopstveni biznis da ne odustaju: „Rekla bih im da će sigurno doživeti puno neuspeha i da će podrška izostati ponekad, ali da to ne treba da ih zaustavi u tome da slušaju put svoje duše i da imaju podjednaka prava na grešku, ali i na uspeh. Sve je više žena koje krče put sebi i ženama oko sebe, tako da budite bez brige – tu smo jedna za drugu.”

Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.

Izvor: BIZLife/Borislav Despotović

Foto: Ana Brekić