Tramp objavio trgovinski rat celom svetu: Evo kako je prošla Srbija
Američki oredsednik Donald Tramp potresao je svet, objavivši da će od 5. aprila nametnuti osnovnu carinu od 10 odsto na sav uvoz u SAD i veće carine za neke od najvećih trgovinskih partnera te zemlje. Među zemljama koje će biti pogođene odlukom Trampa su i zemlje Balkana, a najlošije će proći Srbija kojoj su određene carine od 37 odsto. Slede Bosna i Hercegovina (carina od 35 odsto), Severna Makedonija (od 33 odsto), članica EU Hrvatska (carina od 20 odsto), Crna Gora, Albanija i Kosovo (sa po 10 odsto).
Objavljujući odluku, Tramp je zapravo nastavio trgovinski rat koji je počeo u prvim danima povratka u Belu kuću. Sveobuhvatne carine podići će nove prepreke u najvećoj svetskoj ekonomiji, preokrenuvši decenije liberalizacije trgovine koje su oblikovale globalni poredak. Očekuje se da druge zemlje odgovore kontramerama koje bi mogle dovesti do dramatično viših cena. Na događaju u Vrtu ruža u Beloj kući, Tramp je podigao tablu sa novim carinama za većinu zemalja – od 10 odsto do 49 odsto.
Trampova administracija, poznata po zaštitničkoj ekonomskoj politici pod sloganom „Amerika na prvom mestu“, tvrdi da nivo carina odražava trgovinske barijere koje ove zemlje nameću američkoj robi („tariffs charged to the U.S.“). Međutim, stručnjaci ukazuju da je u pitanju više od toga – konkretno, odraz američkog robnog trgovinskog deficita u trgovini s BiH i Srbijom. Šef istraživanja u Dojče banci Džordž Saravelos objašnjava da se carine temelje na odnosu robnog trgovinskog deficita neke zemlje s SAD-om u odnosu na izvoz te zemlje u SAD: „Jednostavno rečeno, što je veći nominalni trgovinski deficit neke zemlje s SAD-om, prilagođen za apsolutnu veličinu uvoza te zemlje, to su carine veće.“
Iako BiH i Srbija nisu među najvećim trgovinskim partnerima SAD-a, visoke stope od 35% i 37% sugerišu da njihov trgovinski odnos s Amerikom ima nepovoljan deficit s američke perspektive. Na primer, uvoz iz ovih zemalja, poput proizvoda namenske industrije ili nameštaja, mogao bi biti viđen kao konkurencija domaćim proizvođačima, što je podstaklo strože mere. Pored toga, geopolitički faktori igraju ulogu: Srbija, s carinom od 37%, ima značajne ekonomske veze s Kinom i Rusijom, što možda dodatno opravdava višu stopu, dok BiH, s 35%, može biti pod sličnim uticajem percepcija o njenim međunarodnim partnerstvima.
Šta je govorio Tramp?
„Ovo je naša deklaracija nezavisnosti“, rekao je Tramp.
„Konačno stavljamo Ameriku na prvo mesto“, poručio je.
Tramp je rekao da trgovinski deficiti više nije samo ekonomski problem, to je, kako je rekao „nacionalna vanredna situacija“.
Trgovinski rat na pomolu? Tramp uveo carine koje važe za ceo svet
„U mnogim slučajevima prijatelj je gori od neprijatelja po pitanju trgovine“, rekao je Tramp.
„Mi subvencionišemo mnoge zemlje i održavamo ih“, rekao je Tramp o trgovinskim partnerima, posebno o Meksiku i Kanadi.
Za Kinu je predvideo carine od 34 odsto, za Tajvan 32 odsto, za Južnu Koreju 25 odsto, a za Japan 24 odsto. Najviše carine je uveo za Kambodžu – 49 odsto, dok je za Vijetnam predvideo 46 odsto. Trampova administracija je prethodno objavila zvanično obaveštenje da će odvojeni set carina na uvoz automobila koje je Tramp najavio prošle nedelje stupiti na snagu 3. aprila. Tramp je već uveo carine od 20 odsto na sav uvoz iz Kine i od 25 odsto na čelik i aluminijum i proširio ih na skoro 150 milijardi dolara vredne proizvode.
Njegovi savetnici kažu da će carine vratiti strateški vitalne proizvodne kapacitete u SAD. Ekonomisti upozoravaju da bi carine mogle da uspore globalnu ekonomiju, povećaju rizik od recesije i povećaju troškove života prosečne porodice u SAD za hiljade dolara. Zabrinutost oko carina već je usporila proizvodnu aktivnost širom sveta, a istovremeno je podstakla prodaju automobila i drugih uvezenih proizvoda jer potrošači žure da ih kupe pre nego što cene porastu. Istovremeno nestabilnost je zavladala na finansijskim tržištima dok su investitori čekali Trampovu objavu. Američke akcije su od februara izgubile skoro pet hiljada milijardi dolara vrednosti.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.
Izvor: BIZLife
Foto: AP Photo/Evan Vucc
