Training Day – Film koji je prestao da bude fikcija i postao naša stvarnost
Postoje filmovi koji nas zabave na dva sata i oni koji u glavi ostave neku vrstu nelagodnog, tinjajućeg pitanja. Training Day definitivno spada u ovu drugu kategoriju. Na površini, to je tek priča o jednom danu mladog policajca na terenu sa iskusnim detektivom. Ali, ako zagrebete samo malo dublje, pronaći ćete nešto mnogo univerzalnije, onaj surovi trenutak kada dečački idealizam prvi put svom silinom udari u zid realnosti.
Mladi Džejk Hojt ulazi u priču sa jednostavnom, čistom idejom: želi da bude dobar policajac. Veruje u pravila, u zakon, u sistem. Njegov mentor, harizmatični i zastrašujuće samouvereni Alonzo Haris, već u prvim satima tog dana počinje da ruši tu sliku. Pravila, kaže on, postoje samo na papiru. Na ulici vlada nešto drugo, moć, strah i uticaj.
I tu počinje prava priča. Jer ovo nije film o kriminalu. Ovo je film o trenutku u kojem shvatiš da svet ne funkcioniše onako kako su te lagali da funkcioniše.
Svi mi imamo svoj „prvi dan na terenu“
Većina ljudi, u nekom trenutku svoje karijere ili života, doživi svoj mali, intimni „training day“. To može biti prvi posao, prvi ozbiljan projekat ili prvi susret sa krutom hijerarhijom i nepisanim pravilima. To je onaj momenat otrežnjenja kada shvatiš da između onoga kako bi stvari trebalo da budu i onoga kako one zaista jesu, često zjapi provalija.
U tom procepu, čovek se lomi.
Shutter Island i društvo danas: Zašto je bekstvo od istine postalo normalno?
Neko tada napravi kompromis. Neko odluči da „tako to prosto ide“. Neko, poput Alonza, vremenom počne da veruje da je sistem moguće kontrolisati samo ako postaneš gori od njega.
Problem je što takva logika nikada ne ostaje „mala“. Ona raste. Polako i podmuklo briše granicu između snalažljivosti i korupcije, između pragmatizma i čiste zloupotrebe moći. Ljudi koji su nekada samo „zažmurili na jedno oko“, vremenom počnu da veruju da su iznad samih pravila.
Arhetip Alonza u našem dvorištu
Alonzo nije karikatura negativca. On je tragičan lik, jer je verovatno nekada bio identičan Hojtu. Samo je u nekom trenutku poverovao da cilj opravdava svako sredstvo i da je strah jedina valuta koja se računa. Ali film nas šamara važnom lekcijom: moć koja počiva na strahu nikada nije stabilna. Ona traje samo dok drugi veruju u nju.
Film „Fight Club“ kroz prizmu današnjeg vremena – Tyler kao savremeni influenser
U finalu, Alonzo gubi ono što ga je godinama činilo nedodirljivim – podršku okoline. Njegova moć nestaje onog momenta kada ljudi prestanu da spuštaju glavu pred njim.
Upravo zato ovaj film danas deluje stvarnije nego 2001. godine. Ne moramo da gledamo u geta Los Anđelesa da bismo razumeli ovu dinamiku; dovoljno je da se osvrnemo oko sebe. Svedoci smo sistema u kojima se više veruje u „vezu“ nego u zakon, u autoritet pojedinca nego u instituciju.
Naučili smo da postoje stvari koje se javno izgovaraju i one koje se, u tišini, podrazumevaju.
Gde su nestali Hojtovi?
Nezadovoljstvo koje tinja u našem društvu poslednjih godina pokazalo je da smo, nažalost, previše bogati raznim „Alonzima“, ljudima koji igraju po sopstvenim pravilima i kojima je integritet strana reč. S druge strane, hronično nam nedostaje onih poput Hojta. Onih koji su spremni da kažu „ne“ i onda kada je to najteži i najskuplji put.
U toj neravnoteži leži naš najveći izazov, moć se kod nas često nagrađuje aplauzom, dok se poštenje povlači u tišinu.
Zato Training Day nije običan holivudski triler. To je priča o izborima koje pravimo onog dana kada nam život skine ružičaste naočare. U tom trenutku svako od nas mora da odluči: da li će postati šraf u mašini kakva ona jeste ili će pokušati da ostane onaj čovek koji je želeo da postane na samom početku.
Jer na kraju, razlika između njih dvojice nije u znački, iskustvu ili pištolju. Razlika je u jednoj jedinoj odluci koju doneseš kada te niko ne gleda.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER
Izvor: BIZLife/Jovan Kragović
Foto: Printscreen: Youtube/Warner Bros. Entertainment
