Top 5 najuticajnijih ljudi na polju AI u 2025
TIME je ovih dana izašao sa naslovnicom posvećenom ljudima koji su najviše oblikovali veštačku inteligenciju u 2025. godini, od čipova i data-centara, preko velikih modela, do aplikacija koje su ušle u svakodnevicu. U toj široj grupi ima više imena, ali petorka koja je, kroz moć infrastrukture, proizvoda i tržišnog tempa, najdirektnije uticala na to kako AI izgleda danas (i kako će izgledati sutra) je jasna: Sam Altman, Dario Amodei, Mark Zuckerberg, Jensen Huang i Elon Musk.
Jensen Huang
Ako hoćeš da razumeš zašto se AI u 2025. razvija brže nego što mnoge firme mogu da ga isprate, jedan deo odgovora je – Nvidia. Jensen Huang, njen osnivač i CEO, nije “AI istraživač” u klasičnom smislu, ali je čovek koji je obezbedio da istraživanja i proizvodi uopšte mogu da se treniraju i pokreću u realnom svetu. U eri velikih modela, računska moć je postala nova nafta, a GPU i data-centar su rafinerije. Nvidia se u toj priči pozicionirala kao standard, pa se zbog Huangovih odluka (šta se proizvodi, koliko brzo, kome se isporučuje i kako se gradi ceo ekosistem oko hardvera) indirektno menja i brzina kojom industrija uvodi AI u proizvode.
Huangov uticaj je i u tome što se “AI trka” često svodi na prozaične stvari: kapacitet, potrošnju energije, optimizaciju, cenu po performansi. On je jedan od retkih ljudi čije odluke istovremeno osećaju i startapi, i globalne korporacije, i cloud provajderi – jer svi na kraju zavise od infrastrukture.
Sam Altman
Sam Altman je u 2025. ostao ključna figura zato što je AI iz “tehnološke demonstracije” prebacio u svakodnevni refleks. Kao CEO OpenAI-ja, personifikuje deo industrije koji nije zadovoljan time da model postoji – nego da model radi, da se koristi, da bude integrisan u radne procese i da menja navike. ChatGPT je već ranije probio barijeru masovne upotrebe, ali je 2025. postala godina u kojoj se AI normalizovao: više nije pitanje “da li si probao”, nego “za šta ga koristiš”. TIME u tom okviru ističe rast i širinu usvajanja generativnih alata, što Altmanu daje specifičnu vrstu moći – moć distribucije kroz proizvod koji ljudi otvaraju svakog dana.
Altmanov uticaj je dvostruk: s jedne strane gura brzinu (novi modeli, nove mogućnosti, nova tržišta), a s druge menja očekivanja korisnika. Standard “šta AI treba da zna” i “koliko brzo treba da odgovori” postaje sve viši. I zato je često baš OpenAI referentna tačka: konkurencija se meri prema njima, regulatori se prema njima orijentišu, a kompanije planiraju budžete prema tome šta misle da će sledeće doći.
KOMPLETAN TEKST JE NA PORTALU WEBMIND.
Izvor: WEBMIND
Foto: GEMINI/ Nano Banana
